Osuđena u dva stepena zbog zloupotrebe novca Evropskog parlamenta, Marin le Pen je i dalje glavni favorit za predsedničke izbore u Francuskoj. Prema anketi agencije Cluster 17 za Politico, sprovedenoj sredinom septembra, u prvom krugu bi osvojila 30 do 31 odsto glasova, daleko ispred Žan-Lika Melanšona i Edvara Filipa, koji imaju po oko 19 odsto. OpinionWay joj za CNews daje i 35 odsto.
U drugom krugu bi, prema julskoj anketi agencije Elab, pobedila i Melanšona, 67,5 prema 32,5 odsto, i Filipa, 52 prema 48, prenosi Danas. Prvi krug izbora je 18. aprila 2027.
Osuđena, ali sme da se kandiduje
Apelacioni sud u Parizu je 7. jula potvrdio da je njena stranka, Nacionalno okupljanje, od 2004. do 2016. novcem namenjenim asistentima evropskih poslanika plaćala stranačke službenike. Le Pen je dobila tri godine zatvora, od čega dve uslovno i godinu dana sa elektronskom nanogicom, i 100.000 evra kazne, piše Toute l’Europe.
Zabrana kandidovanja smanjena je na 45 meseci, od čega 30 uslovno. Bezuslovni deo računat je od prvostepene presude iz marta 2025. i već je istekao, pa Le Pen može da se kandiduje. Sudije su blažu kaznu obrazložile i slobodom kandidovanja, prenosi Eunews. Le Pen je najavila i kandidaturu i žalbu Kasacionom sudu.
Šta to znači za Srbiju
Pre svega, evropski put. Nacionalno okupljanje odbacuje svako proširenje Evropske unije, koje bi, kako stoji u njihovom programu za evropske izbore 2024, „upropastilo našu poljoprivredu i oborilo plate Francuza“, navodi Toute l’Europe. Za prijem novih članica potrebna je jednoglasnost, a Francuska je već zaustavljala Balkan: Emanuel Makron je 2019. blokirao otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Predsednica Le Pen ne bi morala ni da se trudi.
Vučić bi, s druge strane, u Jelisejskoj palati dobio ideološki bliskog sagovornika. Stranka Marin le Pen je u Evropskom parlamentu u grupi Patriote za Evropu, zajedno sa Fidesom Viktora Orbana, Vučićevog najbližeg saveznika u Uniji. Le Pen je 2018. bila „veoma šokirana“ time kako je srpski predsednik tretiran na obeležavanju stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata u Parizu, dok je predsednik Kosova, države koja, kako je napisala, nije postojala u Prvom svetskom ratu, stajao iza Makrona.
Ukratko: vlast u Beogradu dobila bi razumevanje u Parizu, a građani Srbije još dalju Evropu. Kad nema izgleda za članstvo, nema ni poluge za vladavinu prava.
Ostaje i jedna lekcija. U Francuskoj je sud osudio favoritkinju za predsednicu države. U Srbiji je predsednik pred ostavku pomilovao 49 ljudi, među njima i one koji su napadali učesnike protesta. Ni evropski put ni pravna država u Srbiji ne mogu da čekaju Pariz. Ako dođu, doći će iznutra.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: Marin le Pen na skupu Patriota za Evropu u Madridu, februar 2025. Foto: Vox España, Wikimedia Commons, CC0, isečak.
Ostavite komentar