Peptidi su kratki lanci aminokiselina, istih gradivnih jedinica od kojih su sastavljeni proteini. Razlika je u dužini: peptid ima od nekoliko do pedesetak aminokiselina, protein stotine i hiljade. Naše telo ih stalno proizvodi i preko njih upravlja nizom procesa: insulin reguliše šećer u krvi, oksitocin porođaj i dojenje, a hormoni iz creva javljaju mozgu da smo siti.
Lek po meri tela
Pošto su telu poznati, peptidi deluju precizno: vezuju se baš za mesto koje treba da pokrenu, pa po pravilu imaju manje neželjenih efekata od mnogih klasičnih lekova, a razgrađuju se na aminokiseline, bez štetnih ostataka. Američka agencija za lekove FDA do danas je odobrila oko sto peptidnih lekova, od insulina, koji je pacijentima stigao 1922, do najnovijih terapija za dijabetes, gojaznost, osteoporozu i rak.
Lek prodat za jedan dolar
Pronalazači insulina prodali su 1923. patent Univerzitetu u Torontu za simboličan dolar, da bi lek bio dostupan svima. Sto godina kasnije, cena insulina u SAD je više od devet puta viša nego u 33 bogate zemlje, pokazala je analiza RAND-a. Tri najveća proizvođača spustila su cene tek 2023, pod političkim pritiskom.
GLP-1: hormon sitosti koji je postao zlatni rudnik
GLP-1 je hormon koji creva luče posle obroka. Podstiče lučenje insulina, usporava pražnjenje želuca i javlja mozgu da smo siti. Prirodni GLP-1 se u krvi razgradi za nekoliko minuta, a semaglutid, aktivna supstanca Ozempica i Wegovyja, prepravljen je tako da deluje nedelju dana, pa se ubrizgava jednom nedeljno.
Rezultati su ozbiljni. U studiji STEP 1 ljudi sa gojaznošću su uz semaglutid za 68 nedelja izgubili u proseku oko 15 odsto telesne mase. U studiji SELECT semaglutid je kod gojaznih sa bolešću srca za 20 odsto smanjio rizik od infarkta, moždanog udara i smrti od srčanih bolesti. Lek ipak nije čarobni štapić: česti su mučnina, povraćanje i proliv, a posle prestanka terapije kilogrami se vraćaju. Godinu dana nakon poslednje doze ispitanici su vratili dve trećine izgubljene težine.
A cena? Mesečna doza semaglutida može da se proizvede za 0,89 do 4,73 dolara, izračunali su istraživači sa Jejla, londonske bolnice King’s College i Lekara bez granica. Isti lek je u SAD imao zvaničnu cenu od 968 dolara mesečno, u Kanadi 155, a u Nemačkoj 59, navodi Jejl. Kada je ove godine patent istekao u Indiji, domaći proizvođač Sun Pharma izašao je sa generikom za oko osam dolara mesečno, prenosi CNBC.
U Srbiji Ozempic od 1 mg košta 10.078 dinara. RFZO ga pokriva uz participaciju od 50 dinara, ali samo za dijabetes tipa 2 i uz stroge uslove, prema podacima Mediately. Wegovy, isti molekul u dozi za gojaznost, pacijenti plaćaju sami.
Oprez sa „peptidima sa interneta“
Peptidi koji se na društvenim mrežama prodaju „za istraživanje“, poput BPC-157, nisu odobreni kao lekovi ni u SAD ni u Evropskoj uniji i gotovo da nisu ispitani na ljudima. Njihov sastav i čistoću niko ne kontroliše. Peptidne lekove treba koristiti isključivo uz lekara.
Peptidi su jedno od velikih dostignuća moderne medicine. Problem nisu molekuli, nego to što su hormoni koje naše telo samo pravi pretvoreni u jedne od najunosnijih proizvoda na svetu.
Više tekstova o zdravlju pročitajte u rubrici Zdravlje.
Tekst je informativnog karaktera i ne zamenjuje savet lekara. Naslovna fotografija: pen Ozempica (semaglutid). Foto: HualinXMN, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar