Stopa smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova u Srbiji je više nego dvostruko veća nego u Evropskoj uniji. Kao osnovni uzrok lošeg stanja u zdravstvu udruženje Doktori protiv korupcije vidi temu o kojoj se u kampanji ne govori: konflikt javnog i privatnog interesa koji je zakon učinio legalnim. Udruženje, koje koordinira dr Draško Karađinović, u dva poslednja saopštenja ukazuje na dva sistemska propusta: dopunski rad državnih lekara u privatnom sektoru i loše planiranje kadrova.
Isti lekar, dva šaltera
Saopštenje od 25. septembra povod je poziv poslanika i penzionisanog profesora Medicinskog fakulteta dr Dragana Delića ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru na TV duel o stanju u zdravstvu. Delić navodi prevlast lečenja nad prevencijom, manjak iskusnih lekara, duge liste čekanja i visok udeo troškova koje građani plaćaju iz svog džepa. Doktori protiv korupcije kažu da je poziv opravdan, ali da „čudi nepominjanje osnovnog uzroka pogubnog stanja u zdravstvu Srbije – sistemske korupcije“.
Kao primer navode dopunski rad. Zakon o zdravstvenoj zaštiti dozvoljava lekaru zaposlenom u državnoj ustanovi da uz saglasnost direktora radi i kod drugog poslodavca, najviše trećinu punog radnog vremena. „Ova paradigma legalizovanog konflikta interesa je uzrok teških posledica koje dr Delić navodi“, piše u saopštenju. Građanin koji na bruto platu plaća 10,3 odsto doprinosa za zdravstveno osiguranje zbog dugih lista čekanja ponovo plaća lečenje u privatnoj ordinaciji, „i to često kod istog državnog lekara, a sada u dopunskom radu privatnika“.
Udruženje pita zašto je konflikt interesa u zdravstvu „tabu tema i danas, u periodu predizbornih ponuda“ i da li postoji „prećutna saglasnost i vlasti i parlamentarne opozicije da to pitanje treba izbegavati“.
Šta kažu brojke
Po podacima Eurostata za 2020, na koje se udruženje poziva, standardizovana stopa smrtnosti od bolesti krvotoka u Srbiji bila je 810 na 100.000 stanovnika, a u EU 344. Kod raka je razlika manja nego što saopštenje sugeriše: 283 prema 242, odnosno oko šestine više. Treba imati u vidu i da je 2020. bila prva godina pandemije. Smrtnost zavisi od mnogo činilaca, od pušenja i ishrane do kasnog otkrivanja bolesti, pa ove brojke same po sebi ne pokazuju koliki je udeo korupcije.
Građani, međutim, problem vide jasno. U istraživanju CRTA i Stanforda zdravstvo je na prvom mestu problema koje očekuju da vlada reši: navelo ga je 48 odsto ispitanih, a 22 odsto kao najvažniji. U anketama CESID-a od 2018. do 2021. zdravstvo je svake godine bilo institucija koju su građani najčešće smatrali najkorumpiranijom.
Druga strana: pravo na dopunski rad
Zabrana nije nova ideja. Tadašnja ministarka zdravlja Danica Grujičić rekla je 2022. da lekari iz državnih ustanova ne bi trebalo da rade u privatnoj praksi, jer je to izvor korupcije. Deo struke se usprotivio. „Lekari, kao i svi drugi zaposleni, imaju pravo na dopunski rad“, rekao je tada penzionisani anesteziolog dr Dragan Cvetić, a predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Rade Panić ukazao je da je glavni problem neusaglašenost zakona, prenosio je 021. Zabrana nikada nije uvedena.
Previše stomatologa, premalo planiranja
U saopštenju od 16. jula udruženje upozorava na drugi problem. Na Medicinski fakultet u Beogradu ove godine je na budžet upisano 474 studenta, a na Stomatološki 195, odnosno 2,4 budućih lekara na jednog stomatologa. U Evropskoj uniji je 2023. radilo 1,98 miliona lekara i više od 365.000 stomatologa, 5,4 prema jedan. Posledica je, po oceni udruženja, hiperprodukcija stomatologa, od kojih će mnogi posle šest godina studija morati da promene posao, i rasipanje budžetskog novca.
Poređenje nije sasvim istovrsno, jer se upis na jednom univerzitetu upoređuje sa brojem zaposlenih u celoj Uniji, a lekare i stomatologe školuju i fakulteti u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Razlika je ipak velika, a udruženje zamera ministarstvima, fakultetima, komorama i poslanicima što na nju ćute.
„Dr Delić je u pravu, debata o zdravstvu je preko potrebna!“, zaključuju Doktori protiv korupcije. Ali debata usmerena „na fundamentalne razloge neuspeha sistema“, a ne samo na pojedinačne probleme.
Više tekstova o zdravlju pročitajte u rubrici Zdravlje.
Naslovna fotografija: Klinički centar Srbije u Beogradu (ilustracija, 2014). Foto: Srđan Popović, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar