Inflacija u Srbiji ubrzala je u septembru na 4,1 odsto, objavio je danas Republički zavod za statistiku (RZS). U avgustu je godišnja stopa bila 2,2 odsto, a u julu 1,9 odsto, pa je septembarska najviša od avgusta prošle godine. U odnosu na avgust cene su u proseku porasle 0,2 odsto, a od početka godine 3,3 odsto.
Skok je izmeren u mesecu u kom je država, pred parlamentarne izbore 25. oktobra, delila jednokratnu pomoć: penzionerima od 20.000 do 35.000 dinara od 14. septembra, a punoletnim građanima po 6.000 dinara od 22. do 25. septembra. Ceo program, prema proceni Fiskalnog saveta, košta gotovo 100 milijardi dinara, a Savet je još u avgustu upozorio da takve isplate „direktno podstiču potrošnju, a time i inflaciju“.
Ipak, najveći deo septembarskog skoka nije novi talas poskupljenja, nego računica. U septembru 2025. cene su za mesec dana pale 1,6 odsto, jer je tada stupila na snagu vladina uredba koja je na šest meseci ograničila trgovačke marže na 20 odsto. Taj pad sada ispada iz godišnjeg poređenja. Narodna banka Srbije (NBS) zato je ocenila da je 4,1 odsto u skladu sa njenim očekivanjima i posledica niske baze iz prošle godine.
Po računici Nezavisnog na osnovu podataka RZS, i da su cene u septembru ostale potpuno iste kao u avgustu, godišnja inflacija bi skočila na oko 3,9 odsto. Mesečni rast od 0,2 odsto bio je čak manji nego u avgustu, kada je iznosio 0,5 odsto.
Gorivo 17 odsto skuplje nego pre godinu dana
Iza prosečne brojke krije se nejednak rast cena. Najviše je poskupeo transport: 1,2 odsto samo u septembru i 10,1 odsto za godinu dana. Glavni razlog je gorivo, koje je 2,3 odsto skuplje nego u avgustu i 17 odsto skuplje nego u septembru prošle godine. NBS to pripisuje nastavku rasta cena naftnih derivata usled dugotrajnog energetskog šoka.
Za godinu dana struja je poskupela 9,6 odsto, vodosnabdevanje 21,8 odsto, lekovi 7,8 odsto, a usluge restorana i kafića 6,6 odsto. Hrana je, zajedno sa bezalkoholnim pićima, i dalje 1,3 odsto jeftinija nego pre godinu dana, ali je samo u septembru poskupela 0,6 odsto, a meso 1,3 odsto.
Bazna inflacija, koja ne obuhvata hranu, energiju, alkohol i cigarete i zato bolje pokazuje dugoročni pritisak na cene, iznosila je u septembru 4,9 odsto, navodi NBS. To znači da ostale cene rastu brže od proseka, koji za sada drži nisko jeftinija hrana.
Fiskalni savet: rebalans je pogrešan i kontraproduktivan
Rebalansom budžeta, koji je Skupština usvojila krajem avgusta, planirani deficit podignut je sa 3 na 3,5 odsto BDP-a, odnosno za 59 milijardi dinara. Najveća nova stavka su jednokratne isplate, uređene posebnim zakonom od 31. avgusta: oko 53 milijarde dinara za penzionere i za korisnike socijalne pomoći, dečjeg i boračkog dodatka (po 25.000 dinara) i oko 46 milijardi za 6.000 dinara svakom punoletnom građaninu, od čega 28 milijardi iz Akcionarskog fonda.
U oceni rebalansa Fiskalni savet navodi da bi bez njega deficit ove godine bio 2 do 2,5 odsto BDP-a i da povećanje potrošnje nema ekonomsko opravdanje, jer privreda nije u krizi: očekivani rast od 3,3 odsto blizu je potencijalnog, koji Savet procenjuje na oko 3,5 odsto. „Kad je ostvareni rast blizu potencijalnog, dodatna ekspanzivna fiskalna politika ne dovodi do višeg održivog rasta, već pre svega podgreva tražnju i pojačava inflatorne pritiske“, piše u dokumentu. Rebalans je, zaključuje Savet, „pogrešno i kontraproduktivno vođenje fiskalne politike“.
Savet dodaje da je veliki deo isplata neselektivan i privremen, sa „veoma ograničenim efektima na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast“.
Ministar finansija Siniša Mali rebalans je obrazložio time da su prihodi 112,5 milijardi dinara veći od planiranih, pa oko milijardu evra može da se podeli građanima kao pomoć, uz nastavak ulaganja u infrastrukturu. Fiskalni savet odgovara da jednokratne mere koštaju budžet 71 milijardu dinara, a da vanredni neporeski prihodi rastu za 61 milijardu, pa je mera skuplja od neočekivanog priliva novca.
Pravi račun stiže posle izbora
Novac penzionerima i građanima stizao je od sredine septembra, pa se njegov uticaj na potrošnju i cene u septembarskim podacima mogao videti tek delimično. Podatke o inflaciji za oktobar RZS objavljuje 12. novembra, dve i po nedelje posle izbora.
NBS je 8. oktobra zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75 odsto i saopštila da očekuje da se inflacija od septembra kreće oko 4 odsto. Kao glavni spoljni rizik navela je rast cena nafte, gasa i struje. Cilj centralne banke je inflacija od 3 odsto, uz dozvoljeno odstupanje od 1,5 procentnog poena.
Bivši guverner NBS Dejan Šoškić ranije je ocenio da je priča o srpskom ekonomskom uspehu „mehur od sapunice“.
Sve vesti o cenama i javnim finansijama čitajte u rubrici Ekonomija, a o kampanji u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija (ilustracija): supermarket u Zemunu. Foto: Andrej Romanenko, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar