Zaposleni u državnim institucijama i javnim preduzećima širom Srbije pozivaju se jedan po jedan kod šefova, gde im se traži da potpišu spisak takozvanih kapilarnih glasova za Srpsku naprednu stranku, da odu na njen miting ili da donesu još deset, dvadeset imena. Ko odbije, rizikuje premeštaj, manju platu ili zastoj u karijeri. Takvu sliku daje istraživanje Balkanske istraživačke mreže (BIRN), objavljeno pet dana pred parlamentarne izbore 25. oktobra.
Na BIRN-ov upitnik o pritiscima na poslu odgovorilo je oko 180 ljudi, većinom iz javnog sektora, a sa više od 20 njih novinari su razgovarali detaljno. Među sagovornicima su oni koji nikada nisu pristali da rade za stranku, oni koji su to radili pod pritiskom pa odustali, ali i bivši članovi SNS-a. Većina je govorila pod uslovom da ostane anonimna. Tekst potpisuje Radmilo Marković, uz saradnju Tijane Uzelac.
Katastar: prvi put spiskovi, pa „komesarka“ iz partije
Najsvežiji primer dolazi iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), koji ima više od 2.000 zaposlenih. Osam radnika RGZ-a reklo je BIRN-u da se od njih, otkako su izbori raspisani, traži da glasaju za SNS i idu na stranačke skupove. Po njihovim rečima, to je počelo posle smene dugogodišnjeg direktora Borka Draškovića početkom avgusta, kada je za vršioca dužnosti direktora postavljen Dalibor Babić.
U službi katastra jedne male opštine u unutrašnjosti zaposleni su u septembru prvi put dobili zahtev da se upišu na spisak kapilarnih glasova. Upisali su se svi, nevoljno, jer su se, kako kaže jedan od njih, plašili da će ih „po kazni“ premestiti u udaljene gradove. Drugi radnik RGZ-a tvrdi da je zbog slabog odziva u kolektiv dovedena „komesarka“ iz partije da natera ljude da potpišu, a da je pred skup SNS-a u beogradskoj Areni 3. oktobra nastala „hajka“ za prijavljivanje, uz još slabiji odziv.
Zaposleni u katastru druge opštine kaže da im je odlazak na miting u Novom Sadu predstavljen kao podrška novom direktoru. On je odbio i, za sada, nije snosio posledice. Taj skup, najavljen za septembar, na kraju je održan 16. oktobra. RGZ nije odgovorio na pitanja BIRN-a.
Kako funkcioniše spisak
Kapilarni glas je ime i lični podaci osobe koja se obavezala da glasa za stranku. Prema svedočenjima, o tome gotovo da nema pisanog traga: nema mejlova ni poruka, već se ljudi pozivaju pojedinačno u kancelariju načelnika. Jedini dokument je sam spisak, koji na kraju završava u stranci.
U jednoj zdravstvenoj ustanovi u Vojvodini odštampane prazne tabele za ove izbore počele su da se popunjavaju još u maju, četiri meseca pre nego što su izbori raspisani 9. septembra. BIRN je imao uvid u spisak na čijem je vrhu ime lekara zaduženog za prikupljanje glasova. Sagovornik iz te ustanove tvrdi da tabele idu u Pokrajinu, u zgradu Banovine, a odatle u centralu stranke, gde se proveravaju poimence. Prema njegovim rečima, bar jedna koleginica primljena je bez konkursa pošto je donela traženi broj glasova.
Ko se nađe na spisku, može da očekuje više poziva iz SNS-a, uključujući i onaj na dan izbora. Prema BIRN-u, zovu ga ljudi koji su formalno zaposleni u javnom sektoru, ali radno vreme provode u stranačkim kol-centrima. Jedan zaposleni koji je na spisak upisao članove porodice, ne rekavši im, kaže da su ih oni grubo oterali kada su ih pozvali iz stranke. Njemu je potom rečeno da u firmi više neće napredovati.
Kazne za one koji odbiju
Zastoj u napredovanju samo je jedan od načina kažnjavanja. Sagovornici BIRN-a pominju i smanjenje plate, „mobing praznog stola“ i premeštaj na radno mesto udaljeno desetinama kilometara. Iste mere, kako navode, pogađale su i one koji su na društvenim mrežama podržali proteste 2025. godine. Najranjiviji su radnici bez stalnog ugovora, angažovani na privremenim i povremenim poslovima, po ugovoru o delu ili preko agencija i zadruga: angažman im se produžava ako rade za stranku, a prekida ako odbiju.
Četvoro zaposlenih u Poreskoj upravi reklo je BIRN-u da su pod pretnjom otkaza ili premeštaja morali da skupljaju kapilarne glasove. Prema jednom od njih, odluke se donose na sastanku rukovodilaca sa generalnim direktorom, a zatim ih rukovodioci prenose zaposlenima „uz pretnje“. Poreska uprava nije odgovorila BIRN-u.
Pritisak, prema istraživanju, trpe i udruženja koja pomažu ugroženim grupama i finansiraju se na konkursima ministarstava i opština. „Nama je u ministarstvu rečeno: koliko glasova, toliko para“, kaže za BIRN osoba koja radi sa ugroženim grupama.
Plata iz budžeta, posao u stranci
Druga strana iste prakse su zaposleni na koje ne treba vršiti pritisak, jer su, prema sagovornicima, i primljeni da rade za stranku. Trinaest ljudi reklo je BIRN-u da je u njihovim firmama i institucijama poslednjih godina zaposlen veliki broj ljudi koji ne rade posao za koji su plaćeni. Troje zaposlenih iz tri različite državne institucije opisalo je gotovo istu scenu: nove kolege se jedva pojave na poslu, a onda odu u kol-centar SNS-a. Pored plate, navodi BIRN, neki primaju i novac za prekovremeni rad i stimulacije.
Radnici beogradskog Infostana tvrde da su ljudi iz tog komunalnog preduzeća redovno odlazili u „Ćacilend“, šatorsko naselje pristalica SNS-a u Pionirskom parku, i za to dobijali naknadu. Jedan od njih kaže da su „od 2019. do danas uglavnom svi novi zaposleni“ na neki način aktivisti SNS-a. Osoba zaposlena u Srbija Kargu opisala je kako su kolege poslate u kol-centar tek tamo saznale da je za njihov rad isplaćen novac koji one nikada nisu dobile. Ni Infostan ni Srbija Kargo nisu odgovorili BIRN-u.
Zaposleni u energetskom sektoru tvrdi da su radnici njegove firme za martovske lokalne izbore u Aranđelovcu išli od vrata do vrata u kampanji SNS-a, a da su im ti dani plaćani kao da su bili na poslu.
„Stranka je njihova firma“
Brankica Janković, bivša poverenica za zaštitu ravnopravnosti, za BIRN kaže da je reč o „zloupotrebi egzistencijalne zavisnosti i straha“. Po njenim rečima, stranačko zapošljavanje nije počelo sa sadašnjom vlašću, ali ga je ona dovela „do razmera sistemske diskriminacije po osnovu političkih ubeđenja“. „Oni misle da im je stranka poslodavac“, kaže Janković.
Sagovornici opisuju i podeljene kolektive u kojima se izbegavaju kolege koje podržavaju studente. Bivši član SNS-a tvrdi da se objave zaposlenih na društvenim mrežama prate, da stranački aktivisti fotografišu ljude na protestima i da se takve dojave „boduju“ i šalju centrali u Beogradu. Slične tvrdnje iznosili su i studenti, koji kažu da ih vlast snima i prati. BIRN je ranije objavio i ispovest bivšeg člana SNS-a o plaćanju batinaša i kupovini glasova.
Praksa stara godinama
Istraživanje organizacije CRTA iz 2022. godine, sprovedeno na reprezentativnom uzorku od 1.075 ispitanika, pokazalo je da je 14 odsto građana bilo pod pritiskom da glasa za određenu stranku. Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR) pritiske na birače zaposlene u javnom sektoru beleži u izveštajima posle svakih izbora od 2014, a Evropska komisija od 2017. godine. SNS nije odgovorio na pitanja BIRN-a.
Glasanje je tajno. Krivični zakonik prinudu silom ili pretnjom da se glasa za određenog kandidata ili listu kažnjava zatvorom od tri meseca do tri godine, a krivično delo je i nuđenje koristi u zamenu za glas. Ako SNS ili pomenute institucije dostave odgovor Nezavisnom, objavićemo ga.
Ceo tekst istraživanja dostupan je na sajtu BIRN-a. Sve vesti o izborima u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: skup SNS-a u Beogradu, 26. maj 2023. (ilustracija). Foto: SergioOren, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak. Izvori: BIRN, N1.
Ostavite komentar