Bivši potpredsednik SPS-a i bivši ministar Branko Ružić kaže da 25. oktobra neće glasati ni za jednu od „dve eklatantne Vučićeve liste“, listu broj jedan i listu broj dva, već da glasa zbog svoje dece. „Ja sam se opredelio. Ja 25. znam za koga ću da glasam. Glasam pre svega i zbog svoje dece i zbog budućnosti ove zemlje, zbog te mlade populacije“, rekao je Ružić u ponedeljak u emisiji „Nemanjina 11“ na PodcastTv-u.
Ime liste nije izgovorio, ali je na početku razgovora sa voditeljem Vladimirom Pavićevićem rekao: „Neću jedan, neću dva“, uz objašnjenje da je, u vezi sa 25. oktobrom, „sasvim jasno šta ta trojka bi trebalo da simbolizuje“ (snimak). Studentska lista je na glasačkom listiću pod rednim brojem tri, a Ružić je ranije i javno najavio da će je podržati. Liste broj jedan i dva su, kako je tada rekao za TV Nova, liste SNS-a i SPS-a.
Studenti, kaže, „šta god da bude epilog“, zaslužuju „ne zahvalnost nego poštovanje“. „A nas starije bi trebalo da bude, neke mnogo više sramota, neke malo manje sramota, ali svakako sramota, jer smo došli u situaciju da jedan takav pokret praktično treba da izleči ovo društvo, jer to političke partije nisu uspele da urade“, rekao je.
„To nije urbana legenda“
Ružić je u emisiji potvrdio da je njegovo isključenje iz SPS-a tražio Aleksandar Vučić. Na pitanje gledalaca da li je Vučić naložio Ivici Dačiću da ga isključi, a Dačić nije smeo da mu se suprotstavi, odgovorio je: „To nije urbana legenda. To je tačno i to je iz perspektive te dvojice aktera legitiman čin. Nije to ništa čudno. Zato ne glasam za dve eklatantne Vučićeve liste“ (snimak). Pred kraj razgovora ponovio je da je Dačić „sproveo odluku koju je doneo neko drugi“ i da je za nju znao „mesec dana i kusur“ ranije (snimak).
Socijalisti su, po njegovim rečima, dozvolili sebi da izgube autonomiju i identitet, da se „odluke donose na drugom mestu, a vi onda treba da objašnjavate tu odluku“, što opisuje kao „u velikoj meri Stokholmski sindrom“ (snimak). Zauzvrat, smatra, stranka računa na kompenzaciju, „u nekom mandatu“ ili „u nekoj pomoći prijatelja ako zafali malo za cenzus, jer opet i Vučiću je potreban SPS“ (snimak). Ako rezultat bude loš, krivi neće biti birači, već rukovodstvo, koje će morati da razmisli „koliko su SPS izgubili boreći se da ne izgube vlast“ (snimak).
Za Dačića kaže da „voli da preuzme neki refleks od svog partnera, alter ega, gospodina Vučića“: „Kada donosi odluke, on kaže: ja sam doneo odluku, tako da vi se ne pitate ništa“ (snimak). Ružić naglašava da stranku nije napustio, već da je isključen, i da je „taj politički razlaz suštinski“ (snimak). Koliko je članova posle toga otišlo iz SPS-a, nije hteo da kaže, ali „nije mali broj“: „Oni se teše da su to uglavnom neki moji prijatelji i da se tu radi o nekih desetak ljudi. Ali ok, to će se videti vrlo brzo“ (snimak).
SPS-u, kaže, ne želi pad ispod cenzusa, ali nije uveren ni da će ga preći: „Kako posejete, tako žanjete, a objektivno nisu u nekoj lagodnoj situaciji“ (snimak). Prema saznanjima Nezavisnog, socijaliste interna istraživanja vide na ivici cenzusa. Uveren je da bi pokojni Milutin Mrkonjić, dugogodišnji potpredsednik SPS-a, bio protiv njegovog isključenja (snimak).
„Nije izgradio državu, nego zavisnost i strah“
O Vučiću, koji je u septembru podneo ostavku na mesto predsednika i sada predvodi listu SNS-a, Ružić kaže: „Taj uvaženi pojedinac nije izgradio državu. On je samo izgradio zavisnost i strah“ (snimak). Vučić je, po njemu, „vrlo blizu pada, dakle na ivici noža“ (snimak), a razlika u odnosu na 5. oktobar 2000. je u tome što je tada protiv Miloševića „bio čitav svet“, a danas se „svet ovde ne meša“ (snimak). „Hajde da imamo normalnu smenu vlasti. Ne treba nam mesija. Nama su potrebne institucije“, rekao je.
Korupcija je u Srbiji, kaže, sistemska i „u terminalnoj fazi“ (snimak). „Javna je tajna“ da privatne kompanije „moraju da daju svoje zaposlene“, a zaposleni „svoju punoletnu decu“, i da „svi idu na te spiskove sigurnih glasača“ (snimak). BIRN je ove nedelje objavio 180 svedočenja o pritiscima na zaposlene da skupljaju takozvane kapilarne glasove za SNS.
Pavićević je u emisiji izneo tvrdnju da su mu se javila dvojica privrednika i rekla da Andrej Vučić u Kovnici novca na Topčideru poziva privrednike i od njih traži glasove, a ne novac (snimak). Ružić nije hteo da ulazi u to „da li i na koji način i gde lokacijski i ko to radi“, ali je ponovio da je pritisak na firme javna tajna, kad „svaki drugi čovek na ulici to priča“ (snimak). Pavićevićevu tvrdnju nije moguće nezavisno proveriti.
Slavija, Ćacilend i izborni dan
Na završni skup Studentske liste na Slaviji u četvrtak, 22. oktobra, Ružić poziva i one koji se informišu iz medija koje naziva „subkulturom“, da „snime situaciju“ i vide da „se tu ne radi o kriminalcima, ubicama, ustašama“ (snimak). Studenti su, kaže, od početka rekli da ne žele da u tom procesu učestvuju „mainstream“ političari: „Mislim da su bili u pravu i mislim da tu granicu nije potrebno prelaziti“ (snimak).
Zanima ga da li će se istog dana ponovo puniti „uzurpirani Pionirski park“, odnosno Ćacilend ispred Narodne skupštine (snimak). „Ukoliko se to dogodi, onda je jasno šta je plan. Ali, znate kako, čak i da to bude plan, nikada plaćenik nije mogao da se suprotstavi domaćinu koji štiti svoju porodicu, svoju decu, svoju kuću“, rekao je. Kontraproduktivno bi bilo, upozorio je, ako bi nekome palo na pamet da ukine internet ili da, kad vidi trend izlaznosti, „lomi kutije na jedno 300 do 400 biračkih mesta“ (snimak).
O glasanju u dijaspori kaže: „Mi smo već ušli u jednu vrstu neregularnosti, a da se izbori nisu ni održali“ (snimak). Za glasanje u inostranstvu prijavljeno je 102.147 birača na 93 biračka mesta, više nego dvostruko u odnosu na 2023, a biračka mesta rade od 7 do 20 časova po srednjoevropskom vremenu, piše Dan u Beogradu. Birači na drugim kontinentima zato glasaju usred noći po lokalnom vremenu.
Prva stvar koju buduća vlast mora da uredi je, po Ružiću, izborna tehnologija kakvu je na izborima primenila Bosna i Hercegovina: autentifikacija birača otiskom prsta, „nema preminulih koji su glasali“, a rezultati su poznati iste večeri (snimak). „Evo, Studentska lista je na vlasti sutra. Oni prvo to treba da traže, pa i da izgube zahvaljujući tome“, rekao je.
Nova stranka do kraja godine
Ružić ne pravi pokret, nego stranku. „Moje poreklo političko je socijaldemokratsko. Ja se toga ne stidim. Time se ponosim“, rekao je. Pred izbore nije želeo da izaziva „bilo koju vrstu konfuzije“, pa će tek u novembru sa istomišljenicima prikupljati i overavati 10.000 potpisa za registraciju, koja bi, kako se nada, bila završena do kraja godine (snimak). Stranku će voditi on, a ime, kaže, zna, ali ga još ne otkriva (snimak).
U novoj stranci biće ljudi iz SPS-a, „ali će biti mnogo više ljudi koji nikada nisu imali partijsku knjižicu“ (snimak). Ona, kaže, neće „ritualno da pominje socijalnu pravdu 1. maja ili pred izbore da daje 5–6.000 dinara“, a boriće se i za evropsku budućnost Srbije „u skladu sa našim interesima“ (snimak). Sa sociologom Jovom Bakićem, kandidatom Studentske liste koji je ranije gostovao u istoj emisiji, ne vidi saradnju: „Mislim da ne pripadamo istoj šolji čaja“, jer je Bakić „više neki anarho levičar nego socijaldemokrata“ (snimak).
Jovanović, Đilas i „salonski desničari“
Od Miloša Jovanovića i Dragana Đilasa Ružić očekuje da priče o „kontrolisanoj opoziciji“ opovrgnu jasnom izjavom da posle izbora, ako pređu cenzus, „nećemo sa Vučićem praviti bilo koju vrstu kombinacija“ (snimak). Ne bi ga iznenadilo da Jovanović pređe cenzus: Mila Lompara nema na Studentskoj listi, nema, kako kaže, ni dr Branimira Nestorovića, pa deo „salonskih desničara“ može da se opredeli za Jovanovića (snimak). „Ali će mene razočarati ako se desi da pređe cenzus, a da bude od pomoći nekom novom inženjeringu“, rekao je. O pritisku na Jovanovića pisali smo u tekstu Autentična desnica ispod cenzusa u svim anketama.
Pomilovanja, hapšenja i Moskva
Vučić je pre ostavke pomilovao 49 osoba, a imena 26 od njih nisu objavljena. Zakon, kaže Ružić, ne obavezuje da se imena objave u Službenom glasniku, ali predsedniku dozvoljava da na tome insistira (snimak). „Pozadina očigledno nije, barem mi se tako čini, časna, jer da je časna, šta je problem da se izađe u javnost“, rekao je. Imena će se, predviđa, saznati kada se na ročištima pojave advokati pomilovanih.
Razlozi za hapšenje Novice Antića, bivšeg predsednika Vojnog sindikata, za Ružića su „nedokučivi“ (snimak): „Očigledno da je potrebno da se podigne malo tenzija pred izbore“ (snimak).
Dačić je sredinom oktobra, usred kampanje, kao ministar u tehničkom mandatu bio u Moskvi, gde se sastao sa Sergejem Šojguom i Dmitrijem Medvedevom. „Ja se nadam da je barem doneo nešto u pogledu rešenja problema za NIS“, kaže Ružić. Ako nema potpisanog sporazuma, „onda se to svodi na funkcionersku kampanju“ (snimak). Dan posle emisije prvi potpredsednik Vlade Siniša Mali izjavio je da je potpisan ugovor o prodaji NIS-a mađarskom MOL-u, što MOL zvanično nije potvrdio. Od Evropske unije Ružić očekuje da posle izbora, „u nedelju ili u ponedeljak“, iznese jasan stav, koji „ne sme biti ambivalentan“ (snimak).
Ružić je izneo i dve tvrdnje iz prošlosti. Za 2002. kaže: „Ne mislim, nego znam da je bilo razgovora da čak i SPS sa svojih 37 poslanika uđe u njegovu vladu“, misleći na vladu Zorana Đinđića (snimak). Posle izbora 2012, kada je SPS ušao u vlast sa SNS-om, plan je, prema Ružiću, bio da socijalisti „u početku budu tu“, a da se zatim uhapse „dvoje-troje DS-ovih nekih bivših ministara ili funkcionera“ i neki iz SPS-a, „i onda bi se napravila velika koalicija SNS-a i DS-a“ (snimak). Plan je, kaže, potekao „iz kuhinje sada pokojnog“ čoveka, čije ime nije izgovorio, „u dogovoru“ sa Vučićem, a Dačić ga je „dobro taktički“ osujetio. Ni te tvrdnje nije moguće nezavisno proveriti.
Nezavisno će objaviti odgovor SPS-a, Ivice Dačića, Aleksandra Vučića i Andreja Vučića ako ga dostave.
Studentska lista je na glasačkom listiću pod brojem tri. Sve vesti o izborima 25. oktobra pratite u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: Branko Ružić u emisiji „Nemanjina 11“ na PodcastTv-u, 19. oktobar 2026. Foto: PodcastTv (snimak ekrana).
Ostavite komentar