Američko tužilaštvo optužilo je bivšeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura po zakonu o mučenju koji je u SAD do sada primenjen svega nekoliko puta. Maduro (63) i njegova supruga Silija Flores (70) tek su sedma i osma osoba optužena po saveznom zakonu iz 1994. koji kažnjava mučenje počinjeno u inostranstvu, a po njemu su do sada osuđena samo četvorica, pokazala je Rojtersova analiza sudskih spisa.
Optužbu za zaveru radi mučenja Ministarstvo pravde SAD dodalo je 8. oktobra u proširenu optužnicu pred saveznim sudom u Njujorku, uz ranije tačke za narkoterorizam, krijumčarenje kokaina i oružje. Oboje su se 15. oktobra izjasnili da nisu krivi. Suđenje je zakazano za 14. jun 2027.
Šta tvrde tužioci
Prema optužnici, režim je od 1999. hiljade Venecuelanaca maltretirao, hapsio, mučio ili ubijao da bi se održao na vlasti, a represija je jačala u vreme političkih kriza. Tužioci navode električne šokove, gušenje, silovanje, prisilno skidanje, dugotrajnu izolaciju, izgladnjivanje i pretnje porodicama zatvorenika. Maduro i Flores nisu optuženi da su lično mučili ljude, već da su sistem vodili i usmeravali, piše Aksios.
Maduro je, prema optužnici, predlagao metode mučenja, tražio izveštaje o pojedinim zatvorenicima, gledao snimak iznuđenog priznanja i jednom zatvoreniku lično zapretio da će mu ubiti dete, „kao oblik psihološkog mučenja“, javlja AP. Vojnoj kontraobaveštajnoj službi DGCIM navodno je odobrio mučenje oficira i protivnika jer se plašio pobune u kasarnama. Kada su mu javili da je jedan uhapšeni oficir i dalje prkosan, naložio je da ih „još jače stegnu“, navode tužioci prema pisanju Al Džazire. Flores je, prema optužnici, pomogla da se sistem izgradi, prisustvovala je sastancima na kojima se razgovaralo o zatvorenicima i naređivala mučenje pojedinih ljudi.
Među žrtvama su i tri američka državljanina. Jednog su, prema optužnici, dva dana tukli na svakih pola sata, vezanih ruku i sa vrećom na glavi, pa je ostao sa trajnom povredom oka. Drugi je pretučen toliko da je dugo ležao u bolnici, a u usta su mu gurnuli pištolj. Opis treće žrtve odgovara Osmanu Kanu, koji je uhapšen početkom 2022, mučen strujom i osam meseci držan u zatvoru, navodi AP. Kan je pušten u oktobru 2022. u razmeni u kojoj su SAD oslobodile dva nećaka Silije Flores. Amerikance su, prema optužnici, mučili zato što je Maduro za nestabilnost u Venecueli krivio SAD.
Pitanje zatočenih Amerikanaca bilo je i ranije u središtu odnosa Vašingtona i Karakasa. U januaru 2025. Trampov specijalni izaslanik Ričard Grenel, protiv koga je Tramp ovih dana naložio istragu, sastao se sa Madurom i vratio se sa šestoricom oslobođenih Amerikanaca, javio je CBS.
„Članovi Madurove široke zavere nisu samo sedeli za stolom“, rekao je savezni tužilac za Južni okrug Njujorka Džejmi Makdonald. „Američki državljani su mučeni, a tako i hiljade Venecuelanaca, tvrdimo.“
Zakon koji se retko koristi
Zakon iz 1994. mučenjem smatra čin kojim se namerno nanosi težak fizički ili psihički bol ili patnja osobi koja je u vlasti počinioca. Američki sudovi po njemu mogu da sude za mučenje počinjeno bilo gde u svetu ako se osumnjičeni nalazi u SAD, bez obzira na to čiji su državljani žrtva i počinilac, objašnjava Gisu Nija iz Atlantskog saveta. Maduro i Flores su u SAD od 3. januara, kada ih je američka vojska po Trampovom naređenju zarobila u Karakasu.
Za svaku tačku mučenja preti do 20 godina zatvora, a doživotna ili smrtna kazna ako žrtva umre. Maduru i Silji Flores smrtna kazna ne preti jer se terete za zaveru, a ne za samo mučenje, piše Rojters. Teže su im ranije tačke: samo za narkoterorizam propisano je najmanje 20 godina, a najviše doživotni zatvor.
Do sada su po ovom zakonu osuđena četvorica, a kazne su se kretale od 60 do 97 godina zatvora. To su Čarls „Čaki“ Tejlor mlađi, sin bivšeg liberijskog predsednika, pripadnik gambijskog odreda smrti, bivši upravnik zatvora u Siriji Bašara al Asada i Amerikanac Ros Rođo, koji je u iračkom Kurdistanu gradio nelegalnu fabriku oružja i mučio jednog zaposlenog, zbog čega je osuđen na 70 godina.
Mišel Paradis iz advokatske kancelarije Steptou za Rojters ovaj slučaj naziva prekretnicom: prvi put se u SAD sudi šefu države zbog navodnog odobravanja mučenja u sopstvenoj zemlji. Bivši savezni tužilac Arti Makonel optužbu za mučenje vidi kao „značajnu eskalaciju“ koja političku represiju stavlja u središte slučaja. Šejn Stensberi, takođe bivši tužilac na Menhetnu, kaže da bi svedočenja žrtava mogla snažno da deluju na porotu.
Kenet Rot, bivši direktor organizacije Hjuman rajts voč, kaže za AP da su suđenja stranim zvaničnicima u SAD izuzetno retka. „Problem ovde nije nedostatak nadležnosti, već selektivnost gonjenja“, rekao je.
Dva slučaja iz Bosne
Od šestorice ranije optuženih, dvojica su iz Bosne i Hercegovine i obojica su povezana sa Autonomnom pokrajinom Zapadna Bosna Fikreta Abdića. Sulejman Mujagić, komandir voda u vojsci te pokrajine, optužen je za mučenje 2012. u Sirakjuzu. Prema optužbama iz BiH, u martu 1995. ubio je zarobljenog i razoružanog vojnika Armije BiH i mučio još jednog. SAD su odustale od svoje optužnice i 2013. ga izručile Bosni i Hercegovini da mu se sudi tamo.
Sead Miljković iz Tenesija bio je optužen da je 1994. i 1995, kao pripadnik policije Abdićeve pokrajine, mučio zarobljene vojnike Armije BiH. Porota u Čatanugi ga je u maju 2025. oslobodila posle manje od dva sata većanja, a on je kasnije priznao krivicu za prevaru sa pasošem. Njegov advokat Brajan Hos kaže za Rojters da bi politički kontekst slučaja Madura porotnicima mogao da olakša razumevanje optužbi za mučenje.
Maduro: lažne optužbe
Na ročištu 15. oktobra Maduro je dva puta odbio da se izjasni o krivici i preko prevodioca optužbe nazvao „lažnim optužbama i lažnim svedočenjima“. Sudija Alvin Helerstajn je zatim u njegovo ime uneo izjavu da nije kriv, javlja AP. „Potpuno sam nevina. Nisam kriva“, rekla je Flores. Madurov advokat Bari Polak kaže da njegov klijent poriče optužbe i „jedva čeka svoj dan na sudu“.
Odbrana tvrdi da Maduro i Flores kao bivši šef države i prva dama imaju imunitet i traži da se postupak obustavi. Advokati Silije Flores Mark Doneli i Andres Sančez rekli su za Rojters da je ona „potpuno nevina“ i da će zahtev dopuniti zbog novih optužbi. Madurovi advokati nisu odgovorili Rojtersu, a tužilaštvo na Menhetnu nije želelo da komentariše. Sledeće pripremno ročište zakazano je za 17. decembar.
Protiv Madura bi mogao da svedoči general Ugo Karvahal, nekadašnji šef venecuelanske vojne obaveštajne službe, koji je prošle godine priznao krivicu i sastaje se sa tužiocima. Vlast u Karakasu, koju sada vodi Madurova bivša potpredsednica Delsi Rodrigez, o novim optužbama ćuti, navodi AP.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija (ilustracija): Nikolas Maduro tokom posete Moskvi u septembru 2019. Foto: Kremlin.ru, Wikimedia Commons, CC BY 4.0, isečak.
Ostavite komentar