Pobeda Studentske liste na parlamentarnim izborima 25. oktobra od izborne noći je velika tema vodećih svetskih agencija, televizija i listova. Strani mediji pisali su o „seizmičkom preokretu“ i kraju jedne epohe, prenosili scene slavlja sa beogradskih ulica i Vučićeve optužbe na račun stranih zemalja, a mnogi su otvorili i isto pitanje: kako će zemljom upravljati pokret bez lidera i bez političkog iskustva.
Aleksandar Vučić je poraz priznao oko sat i po posle zatvaranja biračkih mesta. Po preliminarnim rezultatima koje navodi španski portal elDiario.es, Studentska lista osvojila je 52,6 odsto glasova, a Vučićeva lista 39,2 odsto, dok Ipsos i CeSID procenjuju da će studenti imati 140 od 250 poslanika.
„Seizmički preokret“ i „politički zemljotres“
Agencija Asošijeted pres (AP) ishod je već u naslovu nazvala „seizmičkim političkim preokretom“, a Vučića „liderom čvrste ruke“ (strongman) koji je Srbijom vladao 14 godina. Tekst novinara Jovane Gec i Džastina Spajka preneli su CNN, PBS i mnogi drugi mediji. AP piše da je pokret mladih bez lidera bio tvrd protivnik koji je Vučićevu vlast uzdrmao kao niko drugi za 14 godina otkako je njegova stranka na vlasti.
Rojters je pisao o „istorijskim izborima“ koji okončavaju Vučićevu dugu vlast i „najavljuju novu političku eru“ u balkanskoj zemlji, a Vučića je opisao kao populistu i nacionalistu, prenosi kanadski CBC. Euronjuz je u naslovu upotrebio izraz „politički zemljotres“, ocenio da je Srbija „ušla u novu političku eru“ i rezultat nazvao „dubokim odbacivanjem političkog modela koji je dominirao Srbijom više od decenije“.
Američki javni radio NPR izveštaj svog dopisnika Gaja De Loneja najavio je rečima da se u Srbiji dogodio politički zemljotres koji okončava više od decenije dominacije populističkog lidera kojeg podržava Moskva. Dopisnik nemačke javne televizije ZDF Mihael Beverunge ocenio je da je reč o epohalnoj pobedi, „ne samo zato što se jedna epoha završava, već zato što je pobeđen gotovo svemoćni vladar“.
Kako su opisali Vučića
Strani mediji Vučića su uglavnom opisivali kao populistu koji je vladao sve autoritarnije. Italijanski Il Post napisao je da je reč o nacionalisti i populisti koji je Srbijom 12 godina vladao „na neliberalan način“, a elDiario.es je tekst naslovio rečima da je studentski pokret okončao Vučićevu „autoritarnu dvanaestogodišnju vladavinu“.
AP i Al Džazira objavili su i portrete poraženog lidera. AP-ov tekst nosi naslov „Srpski populistički moćnik Vučić nadigrao je sve protivnike. Onda su došli studenti“, a Al Džazirin „Aleksandar Vučić, srpski lider kog su oborili studenti“. Oba podsećaju na Vučićeve početke u Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava Šešelja i na njegov govor u Skupštini u kojem je rekao da će za svakog ubijenog Srbina biti ubijeno sto muslimana. Al Džazira navodi da je to bilo u julu 1995, devet dana posle genocida u Srebrenici, a AP da je Vučić kasnije rekao da to nije mislio doslovno.
Isti mediji naveli su i ono što Vučiću pripisuju pristalice. Al Džazira, pozivajući se na zvanične podatke koje navodi Rojters, piše da je nezaposlenost od 2012. pala sa 26 na osam do devet odsto, a nominalni bruto domaći proizvod se gotovo utrostručio, uz napomenu da rast plata nije nužno doneo i srazmerno bolji život. Rojters navodi da mu pristalice pripisuju modernizaciju privrede i izgradnju auto-puteva, pruga, škola i bolnica.
„Miris slobode“ na ulicama Beograda
NPR je izveštaj iz Beograda u ponedeljak ujutru počeo scenom iz parka preko puta Narodne skupštine, gde su stotine volontera čistile prostor posle prorežimskog kampa. „Juče je bila velika pobeda, pa je danas miris slobode“, rekao je jedan od njih, Radomir Delić, dok je iz trave skupljao opuške. „U smeću smo, ali to je miris slobode.“
NPR i Il Post zastali su i kod pozdrava sa tri prsta kojim su ljudi slavili. NPR piše da se taj gest dugo smatrao nacionalističkim, a da je sada simbol Studentske liste, koja je na glasačkom listiću bila pod brojem tri. Il Post dodaje da je pozdrav povezan sa militantnim srpskim nacionalizmom i sporan među progresivnijim Srbima i ne-Srbima, i ocenjuje da je pokret tolerisao, a ponekad i koristio nacionalističke simbole kako ne bi izgubio podršku nacionalistički orijentisanih birača.
Agencije su prenele i povike „Ode Aleksandar“. Za Al Džaziru je biračica Jana Vasić rekla da pobeda znači „slobodu od diktature koja traje 12 godina“ i da se ne seća vremena pre nje. Italijanski Il Fato kvotidijano izveštaj iz beogradske noći objavio je pod naslovom „Slobodni smo. Ne propustimo ovu priliku kao posle pada Miloševića“, uz poređenje sa 5. oktobrom 2000.
Vučićeve optužbe bez dokaza
Mediji su redom preneli da je Vučić, priznajući poraz, krivicu svalio na nezavisne medije, neimenovane evropske zemlje i „američku duboku državu“. ZDF je napisao da Vučić „ne bi bio Vučić“ kada bi poraz prihvatio bez optužbi i dodao da za njih nije pružio dokaze. Italijanska agencija ANSA zabeležila je da je Vučić prvi izašao pred kamere RTS-a da saopšti da je izgubio, iako je najava njegovog obraćanja izazvala strah da će proglasiti pobedu.
Švajcarski Noje cirher cajtung (NZZ) u komentaru Markusa Akereta ocenio je da je Vučićevo „neočekivano rano“ priznanje poraza uspeh i važan signal za budućnost Srbije, jer je izbegnuto iscrpljujuće natezanje oko protesta i sudskih sporova koje bi zemlju samo paralisalo i dodatno podelilo.
Mađarska, Evropa i potištenost u Moskvi
Mnogi su pobedu studenata uporedili sa aprilskim porazom Viktora Orbana u Mađarskoj. AP piše da ona podseća na poraz Vučićevog saveznika u Mađarskoj, gde su mladi birači pomogli da Orban bude smenjen posle 16 godina, i da će verovatno odjeknuti i van Srbije. Rojters dodaje da bi srpski primer mogao da posluži kao obrazac studentskim pokretima širom Evrope, koji poslednjih nedelja izlaze na ulice. Gardijan je i pre izbora pisao da bi se odjek pobede Studentske liste osetio širom Evrope.
NZZ, međutim, smatra da oba poređenja hramlju: u Srbiji pobedu nije doneo otpadnik iz sistema, kakav je Peter Mađar u Mađarskoj, a srpski studenti nisu se, poput mladih u zapadnoj Evropi, bunili zbog ekonomske bezizlaznosti, već zbog osećaja da ih guše korupcija i politika sile.
Rojters je iz Moskve javio da je Vučićev težak poraz izazvao potištenost u Moskvi, koja je šest meseci posle Orbanovog pada izgubila još jednog važnog partnera u Evropi. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov pohvalio je Vučićev doprinos odnosima dve zemlje i izrazio nadu da će nova vlast shvatiti da je saradnja sa Rusijom u interesu Srbije, uz opasku da je „za tango potrebno dvoje“. Fjodor Lukjanov, urednik časopisa Rusija u globalnoj politici, ocenio je da je mađarski slučaj „prilično rečit“ i da Rusija „nema čemu dobrom da se nada“, prenosi Rojters.
AP je zabeležio da su reakcije u Rusiji podeljene. Konstantin Kosačov, potpredsednik Saveta Federacije, gornjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da bi ishod mogao da znači da će u Evropi biti „jedna suverena zemlja manje“, dok je biznismen Konstantin Malofejev, koji finansira ultranacionalističke medije, pozdravio Vučićev poraz i nazvao ga licemerom koji je lavirao između Rusije i Zapada. NZZ ocenjuje da Studentska lista „nije per se proevropska“ i da u njoj ima i proruskih glasova, ali da je njen uspeh ipak i lični poraz Vladimira Putina, koji je otvoreno podržao Vučića.
Jovo Bakić iz Studentske liste rekao je za RT Balkan da nova vlast neće uvoditi sankcije Rusiji niti se odreći ruskog gasa, prenosi Moskou tajms. Kineski državni list Čajna dejli, uz doprinos agencije Sinhua, objavio je kratak izveštaj bez komentara, u kojem Studentsku listu opisuje kao „više labavu protestnu koaliciju nego tradicionalnu političku stranku“.
Ključno pitanje: kako će vladati
Mnogi izveštaji završavaju se istim pitanjem. Euronjuz piše da bi prelazak iz protestnog pokreta u vladu za Studentsku listu „mogao da bude mnogo teži od pobede na izborima“ i zaključuje da je sada pitanje da li studenti mogu da zamene dosadašnji model vlasti i kakvu Srbiju nameravaju da izgrade.
„Opasnost kod ovako široke koalicije je da će se pukotine pokazati ubrzo posle pobede“, rekao je za NPR Kurt Basener, suosnivač Saveta za politiku demokratizacije, uz ocenu da mu je „daleko od jasnog“ ko će biti na kojoj poziciji u novoj vladi. ZDF pita koliko je jedinstven pokret koji okuplja liberale, konzervativce i nacionaliste i podseća da mreža koju je SNS godinama gradio u upravi, privredi i institucijama neće nestati jednim izgubljenim izborima.
Rojters navodi da još nije jasno ko će biti premijer, da analitičari očekuju neku vrstu čistke Vučićevih saveznika u policiji, službama bezbednosti i ministarstvima, i da su studenti bili uzdržani kada je reč o spoljnoj politici, iako će, kao i Vučić, morati da balansiraju između Kine, Rusije i Evropske unije. NZZ je svoj komentar naslovio „Srbija bira nepredvidiv novi početak“: pobeda je, piše list, veliko dostignuće, ali su zadaci pred heterogenim pokretom ogromni.
Sve vesti o izborima u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: transparent „Studenti pobeđuju“ ispred spomenika Vuku Karadžiću u Beogradu 22. oktobra 2026, pred završni skup Studentske liste na Slaviji, ilustracija. Foto: Emilija Knezevic, Wikimedia Commons, CC BY 4.0, isečak.
Ostavite komentar