Narodna banka Srbije noćas je oduzela dozvolu za rad Alta banci zbog ozbiljnog pogoršanja finansijskog stanja i likvidnosti. Odluka otvara brojna pitanja o odgovornosti regulatora, posebno nakon prethodnih uveravanja u stabilnost bankarskog sistema. Kako je jedna od deset najvećih banaka u Srbiji dospela u ovakvu situaciju i šta je NBS preduzela da to spreči?
Milijarde evra i državni poslovi – ko je omogućio rast Alta banke?
Alta banka, deveta po veličini u Srbiji, poslednjih godina beležila je snažan rast, uz značajnu saradnju sa državnim preduzećima poput EPS-a i Parking servisa. Njena aktiva dostigla je oko 1,84 milijarde evra. Postavlja se pitanje koliko je taj rast zavisio od političkih veza sa prethodnom vlašću, ko je omogućavao preusmeravanje državnog novca i po kojim kriterijumima.
Šta će biti sa novcem građana i državnih preduzeća?
Građanima i drugim zakonom obuhvaćenim deponentima garantovana je isplata osiguranih depozita do 50.000 evra, dok se preostala sredstva potražuju kroz stečaj. Posebno zabrinjava moguća izloženost državnih preduzeća, čiji veliki depoziti ne uživaju istu zaštitu. Ukoliko dođe do gubitaka javnog novca, posledice bi mogli snositi svi građani Srbije. Zato je neophodno hitno utvrditi koliko je državnih sredstava ostalo u banci.
Kraj jedne političke ere – početak utvrđivanja odgovornosti
Slučaj Alta banke otvara ozbiljna pitanja o odnosima prethodne vlasti, privatnog kapitala i državnih institucija. Neophodno je utvrditi da li je ubrzani rast banke bio rezultat održivog poslovanja ili politički privilegovanog položaja. Bivša vlast mora da odgovori na pitanja o upravljanju javnim novcem, a ukoliko se utvrde nezakonitosti, odgovorni moraju snositi posledice. Građani zaslužuju istinu, a ne još jednu aferu bez epiloga.
Ranije na Nezavisnom: Alta banci oduzeta dozvola za rad: šta se dešava sa depozitima građana i Stabilnost dinara počiva na institucijama i odgovornoj monetarnoj politici. Više u rubrici Ekonomija.
Naslovna fotografija (ilustracija): zgrada Alta banke na uglu bulevara Zorana Đinđića i Umetnosti u Beogradu, avgust 2024. Foto: Андрей Романенко, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar