Narodna banka Srbije (NBS) oduzela je danas dozvolu za rad Alta banci a.d. Beograd, a banka ide u stečaj. Za građane koji u njoj drže novac najvažnije je ovo: depoziti do 50.000 evra su osigurani i isplatiće ih Agencija za osiguranje depozita (AOD), najkasnije sedam radnih dana pošto Privredni sud u Beogradu otvori stečajni postupak, saopštila je AOD.
Izvršni odbor NBS utvrdio je da se finansijsko stanje banke „u prethodnom periodu znatno pogoršalo“ i da su ugroženi interesi deponenata. Odluci su prethodile kontrole kojima je NBS od banke tražila da poveća likvidnost, prenosi 021.rs. AOD će rešenjem suda biti imenovana za stečajnog upravnika, a protiv banke, njenih akcionara, uprave i drugih odgovornih lica pokrenuti su odgovarajući postupci, navodi NBS.
Koliko novca je osigurano
Osiguran je iznos do 50.000 evra po deponentu u jednoj banci, a ne po računu. Sabiraju se svi računi jednog klijenta, tekući, štedni i oročeni, dinarski i devizni, zajedno sa kamatom obračunatom do dana otvaranja stečaja, objašnjava Nova ekonomija.
Osiguranje važi za fizička lica, preduzetnike i mikro, mala i srednja pravna lica. Velika preduzeća i organi javne vlasti nemaju zakonsko osiguranje depozita.
Dinarski depoziti isplaćuju se u dinarima, a devizni u evrima, po srednjem kursu na dan pokretanja stečaja. To znači da i štednju u dolarima ili švajcarskim francima AOD isplaćuje u evrima.
Kada i gde se podiže novac
Rok od sedam radnih dana ne teče od današnje odluke NBS, već od rešenja Privrednog suda u Beogradu o otvaranju stečaja. Uslove, mesta i rokove isplate AOD će objaviti u medijima i na sajtu aod.rs najkasnije tri radna dana posle tog rešenja. NBS je saopštila da će štediše blagovremeno biti obaveštene u kojoj banci mogu da podignu osigurane depozite.
Sama Alta banka je za N1 navela da isplata osiguranih depozita počinje u ponedeljak, „u skladu sa procedurama i instrukcijama nadležnih institucija“. Zvanični raspored isplate ipak objavljuje AOD, pa ga pre odlaska po novac treba proveriti na njenom sajtu.
Ispred ekspoziture na Bulevaru oslobođenja u Novom Sadu jutros su se formirali redovi, javlja Moj Novi Sad, ali ekspoziture ne rade. Banka je obustavila rad platnih kartica i domaći i devizni platni promet, pa novac sa računa u Alta banci trenutno ne može da se koristi.
Šta je sa novcem iznad 50.000 evra
Deo štednje iznad osiguranog iznosa postaje potraživanje u stečaju. NBS navodi da će štediše biti obaveštene kako da prijave ostala potraživanja i kako će ona biti isplaćena. Taj novac se vraća iz imovine banke kako se ona bude unovčavala, pa ni iznos ni rok nisu unapred poznati.
Klijenti koji su preko banke ulagali u hartije od vrednosti dobiće poseban poziv: AOD će u roku od tri radna dana od rešenja suda objaviti i oglas kojim mali investitori prijavljuju zaštićena potraživanja.
Krediti, minusi i kartice se i dalje otplaćuju
Stečaj banke ne briše dugove. NBS naglašava da pokretanje stečaja ne oslobađa dužnike banke njihovih obaveza: rate kredita, dozvoljeni minus i dugovanja po kreditnim karticama ostaju, kao i hipoteke, zaloge i menice. Potraživanja banke preuzima AOD kao stečajni upravnik, a dužnici će posle otvaranja stečaja dobiti uputstva kako i gde da plaćaju. Do tada je najbolje da novac za rate bude spreman.
Plata, penzija i trajni nalozi
Pošto je platni promet Alta banke obustavljen, ko na račun u njoj prima platu ili penziju, ili preko njega trajnim nalogom plaća račune, trebalo bi da što pre otvori račun u drugoj banci i novi broj javi poslodavcu, Fondu PIO i onima kojima plaća.
Novi račun za struju u Beogradu
Promena stiže i do onih koji u Alta banci nemaju ni dinar. Elektroprivreda Srbije je 2025. naplatu struje za područje Beograda prebacila na račun u Alta banci, a sada je objavila novi tekući račun za domaćinstva i male kupce u Beogradu: 200-75409-96. Važi od oktobarskog računa i za eventualna dugovanja iz prethodnog perioda. Plaćanje preko aplikacije i portala „EPS Uvid u račun“ zasad nije dostupno, saopštio je EPS. Ko u e-banking aplikaciji ima sačuvan šablon sa starim računom (190-99870-10), treba da ga promeni.
Zašto je banka pala
Prema evidenciji NBS, Alta banka je u blokadi od 30. oktobra, piše Vreme. Nedugo pre blokade, Alta pay iz iste grupe poručio je poslovnim partnerima da uplate usmeravaju na račune u Poštanskoj štedionici i OTP banci umesto u Alta banci, navodi taj nedeljnik.
Odluka NBS usledila je posle nekoliko dana polemika o poslovanju banke i navoda da je novac prebacivan u inostranstvo. Advokat Ivan Ninić tvrdio je da je reč o masovnim transferima, između ostalog ka Skoplju i Moskvi, i tražio vanrednu kontrolu, a predsednik Demokratske stranke Srđan Milivojević podneo je 29. oktobra krivičnu prijavu protiv guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković i nepoznatih lica. NBS je navode odbacila, uz objašnjenje da se transferi obavljaju redovnim kanalima platnog prometa i u skladu sa propisima, a guverner Narodne banke Severne Makedonije Trajko Slaveski ocenio ih je kao neproverene, prenosi 021.rs.
Ko stoji iza Alta banke
Banka je nastala od Jugoslovenske banke za međunarodnu ekonomsku saradnju (JUBMES), osnovane 1979. godine. Državni udeo od 28,51 odsto kupila je 2019. Alta Pay Group, firma koja je počela od menjačnica, za oko pet miliona evra, a ime je 2020. promenjeno u Alta banka, navodi Mondo. Banka je u potpunom vlasništvu Alta grupe biznismena Davora Macure, koga mediji opisuju kao bliskog Srpskoj naprednoj stranci.
Banka je poslednjih godina naglo rasla i dobijala poslove državnih preduzeća mimo Poštanske štedionice: pored EPS-a, njeni klijenti bili su Auto-moto savez Srbije i beogradski Parking servis, piše Vreme.
NBS i AOD navode da je cilj odluke da imovina banke ostane pod nadzorom i ne bude rasuta, kako bi poverioci, pre svega građani i privreda, što pre ponovo mogli da raspolažu svojim novcem. Nezavisno će objaviti raspored isplate čim ga AOD saopšti.
Više o Narodnoj banci i dinaru u tekstu Stabilnost dinara počiva na institucijama, a sve vesti o ekonomiji u rubrici Ekonomija.
Naslovna fotografija (ilustracija): zgrada Alta banke na uglu bulevara Zorana Đinđića i Umetnosti u Beogradu, avgust 2024. Foto: Андрей Романенко, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar