Alta banka nije morala da završi u stečaju da je Narodna banka Srbije (NBS) reagovala ranije, tvrdi neimenovani bivši bankar u današnjem tekstu Forbesa Srbija. Po njegovim rečima, kontrola poslata u banku u sredu, 28. oktobra, mogla je da zaustavi odliv novca, dva dana pre nego što je NBS oduzela dozvolu za rad.
Forbes je razgovarao sa više bankara i stručnjaka, a nijedan nije imenovan. Da stečaj nije bio nužan izričito tvrdi samo ovaj sagovornik. Ostali govore o nadzoru NBS i o tome koliko je verovatno da je iz trezora izneto 45 milijardi dinara.
Šta je NBS mogla da uradi
Bivši bankar kaže da je NBS, posle prvih informacija o povlačenju sredstava iz banke, morala da naloži svojim službama da prate tok likvidnosti Alte. „Narodna banka raspolaže softverom koji na svakih sat vremena može da prati likvidnost svake banke“, navodi on. Drugi iskusni bankar takođe kaže da NBS „iz sata u sat“ vidi šta se dešava u banci.
„Ako su to primetili, mogli su već u sredu ujutro da pošalju svoje ljude u Alta banku“, nastavlja bivši bankar. Takva kontrola je „mogla da zaustavi promet i spreči odliv“, pa, kako kaže, „nije moralo da se ide na stečaj“. Sam trenutak oduzimanja dozvole ne spori: „Dozvole bankama se uzimaju petkom da bi se tokom vikenda smirilo tržište.“
To je procena jednog sagovornika, izrečena uslovno, a ne utvrđena činjenica. Koliko je novca napuštalo banku tih dana zasad nije objavljeno: NBS je tužilaštvu odgovorila da će izveštaj o transferima Alta banke u inostranstvo moći da dostavi posle 4. novembra. NBS je uz oduzimanje dozvole istovremeno donela i rešenje o ispunjenosti uslova za stečaj, pa se njegova primedba odnosi na ono što je moglo da se uradi pre tog petka.
Od „sve je u redu“ do oduzimanja dozvole
Forbes podseća da je NBS 27. oktobra saopštila da je na bankarskom tržištu sve u redu, a da je tri dana kasnije, u noći između petka i subote, Alta banci oduzela dozvolu. Tog 27. oktobra NBS je odbacila i tvrdnje o odlivu novca, uz objašnjenje da su prekogranične transakcije deo redovnog poslovanja.
Sličnu primedbu ima advokat Ivan Ninić u krivičnoj prijavi Tužilaštvu za organizovani kriminal (TOK): tvrdi da su neimenovani odgovorni u NBS propustili da po njegovoj predstavci od 27. oktobra hitno pokrenu vanrednu kontrolu, piše Nova. Krivična prijava nije optužnica i ne znači da je krivično delo učinjeno.
Četvoro viceguvernera, Željko Jović, Ana Ivković, Dragana Stanić i Nikola Dragašević, navelo je da su o stvarnom stanju u banci, koje je „drastično odstupalo“ od izveštaja koje je banka slala, saznali tek na vanrednoj sednici Izvršnog odbora u petak uveče. Guvernerka Jorgovanka Tabaković nije potpisala to saopštenje. Jedan od sagovornika Forbesa to javno ograđivanje viceguvernera smatra većim problemom od toga što je dozvola oduzeta u petak. Drugi kaže: „Moguće je da su iz Alta banke stizali i lažni podaci o bilansima.“ To nije potvrđeno.
NBS je u saopštenju o oduzimanju dozvole navela da su tome prethodile kontrolne aktivnosti, usmerene na to da banka poveća likvidnost. Tabaković je, piše Nova ekonomija, pre oko mesec dana odgovorila toj redakciji da „nijedna banka – bilo mala ili velika – nije pošteđena nadzora“. Forbesov tekst ne navodi odgovor NBS na primedbe sagovornika.
Zašto sumnjaju u 45 milijardi iz trezora
TOK sumnjiči osobu označenu inicijalima D.M., za koju mediji pišu da je vlasnik banke Davor Macura, da je iz trezora iznosio novac i tako pribavio korist od oko 45 milijardi dinara, više od 380 miliona evra. Deo sagovornika Forbesa teško to može da zamisli.
Nekadašnji direktor jedne domaće banke kaže da najveći deo novca banke stoji na računu kod NBS, a ne u trezoru, i da u gotovinu i njene ekvivalente ulaze i obveznice, repo hartije i obavezna rezerva. Po njegovim rečima, moguće je da TOK nije dobro razumeo šta znače gotovina i gotovinski ekvivalenti koje ima jedna banka. „Ne znam da li trezor neke banke u Srbiji može da primi toliki novac“, kaže on. Forbes računa da bi 45 milijardi dinara u novčanicama od 5.000 dinara značilo oko devet miliona novčanica, teških oko devet tona.
Jedan od sadašnjih visokopozicioniranih bankara kaže da se tako nešto u uređenoj banci ne dešava: „Ne postoji šansa da vlasnik banke ili predsednik Izvršnog odbora banke dođe i naredi“. Stručnjak za internu kontrolu, međutim, kaže: „Ovo izgleda kao da je tipičan srpski gazda došao u svoju firmu i naredio zaposlenima da otvore kasu.“ Novac je, po njegovom mišljenju, možda i bio u trezoru, iako to nije uobičajeno. Nijedan od sagovornika ne tvrdi sa sigurnošću da su navodi tužilaštva netačni.
Mnogo gotovine, malo kredita
Prema kvartalnom izveštaju koji navodi Forbes, Alta je poslednjeg dana septembra imala 88,3 milijarde dinara gotovine, u odnosu na 83,4 milijarde 30. juna. Na kraju trećeg kvartala imala je 190,4 milijarde dinara depozita i 111,5 milijardi kredita. Odnos kredita i depozita na polovini godine bio je 61,5 odsto, dok je kod najvećih banaka u Srbiji iznad 80 do 90 odsto.
Sagovornici Altu opisuju kao veoma likvidnu banku, sa pretežno kratkoročnim depozitima kompanija i javnog sektora. Iskusni bankar kaže: „Ako imate banku koja u svojim bilansima ima previše gotovine, nekoliko puta više nego što je to uobičajeno“, onda je „logično da je pitate što to radi“. To je, dodaje, znak upozorenja, ali samo po sebi nije nezakonito. Na pitanje koliko je novca moralo da izađe iz tako likvidne banke da bi izgubila dozvolu, jedan sagovornik odgovara: „To je pitanje od milion evra. Ili 380 miliona.“
Šta sledi
„Nije odgovorno unapred upirati prstom ni u koga, postupak bi trebalo da pokaže ko je za šta kriv“, upozorava jedan od sagovornika Forbesa. Navodi tužilaštva su osnovi sumnje, a ne presuda: osumnjičeni se smatraju nevinim dok se krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom. Macurin advokat je juče rekao da je saslušanje zakazano za danas posle 12 časova.
Nezavisno će objaviti odgovor Narodne banke Srbije, guvernerke Tabaković i Davora Macure ako ih dostave.
Za klijente banke pravila ostaju ista: depoziti do 50.000 evra su osigurani, a detalji su u tekstu Šta se dešava sa depozitima građana.
Ranije na Nezavisnom: Krah Alta banke: ko je odgovoran i šta će biti sa novcem državnih preduzeća? Sve vesti o slučaju u rubrici Ekonomija.
Naslovna fotografija (ilustracija): zgrada Alta banke na uglu bulevara Zorana Đinđića i Umetnosti u Beogradu, avgust 2024. Foto: Андрей Романенко, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar