Milo Đukanović je danas pred sudom u Podgorici, kod sudije za istragu Gorana Šćepanovića, saslušan zbog sumnji da je pri prodaji Telekoma 2005. isplaćivan mito preko navodno fiktivnih konsultantskih ugovora. Optužnica se ne pominje ni u jednom izveštaju sa saslušanja. Đukanović tvrdi da je privatizacija bila zakonita, a postupak naziva političkim obračunom.
Bivši predsednik i premijer, koji je Crnom Gorom upravljao više od tri decenije, izgubio je predsedničke izbore u aprilu 2023. Do ovog saslušanja prošlo je više od tri i po godine.
Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika Srbije 27. septembra, a 25. oktobra izgubio je izbore. Kad će on pred sud? Zasad nema odgovora: nije poznato da se protiv njega vodi ijedan sudski postupak niti da je pozvan na saslušanje. Crnogorski slučaj ipak pokazuje šta je sve potrebno da se bivši vladar nađe pred sudijom i zašto je taj put u Srbiji drugačiji.
Šta kaže Đukanović
Posle saslušanja Đukanović je rekao da se pozivu odazvao kao odgovoran građanin, ali da ima „snažan utisak da je riječ o pokušaju zloupotrebe jedne državne institucije, u ovom slučaju suda“. Ocenio je da izvršna vlast pokušava da preuzme ingerencije tužilaštva i suda i najavio: „Preduzeću krivično gonjenje prema svima koji su pokušali i uspjeli da zloupotrijebe državu“, prenosi Portal Analitika.
„Odgovorno vam tvrdim da je taj proces obavljen u potpunom saglasju sa ustavno-pravnim sistemom Crne Gore“, rekao je novinarima. Ako se nađe nešto što liči na kršenje zakona, odnosno na mito, za šta po njegovim rečima nema nijednog dokaza, „ja sam odmah spreman da bez suđenja preuzmem odgovornost na sebe“. Ni odbacivanje prijave ne smatra uslugom: „Ako neko misli da mi je učinjena usluga time što je odbačena krivična prijava sa obrazloženjem zastare, ja lično ne prihvatam taj stav“, piše Dan.
Kako je predmet stigao do sudije
Američka Komisija za hartije od vrednosti (SEC) saopštila je u decembru 2011. da je kupac, Mađar Telekom, preko četiri lažna ugovora platio oko devet miliona dolara kako bi obezbedio podršku crnogorskih zvaničnika za kupovinu. SEC pominje dva zvaničnika i člana porodice visokog državnog funkcionera, bez imena. Mađar Telekom i matični Dojče Telekom pristali su da u poravnanjima sa SEC-om i Ministarstvom pravde SAD plate ukupno 95 miliona dolara, a navode SEC-a nisu ni priznali ni osporili. Advokatica Ana Đukanović, Milova sestra, koju su mediji povezivali s tim navodima, negira ih i tužila je medije koji su o tome pisali, prenosi Danas pozivajući se na RTCG.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) je 2019. podnela krivičnu prijavu protiv Mila i Ane Đukanović i još nekoliko osoba, zbog sumnji u zloupotrebu službenog položaja, primanje mita i stvaranje kriminalne organizacije. Specijalno državno tužilaštvo odbacilo ju je tek u avgustu 2025, uz obrazloženje da je nastupila apsolutna zastara.
Predmet je preživeo zato što je krivično gonjenje u ime države preuzela zaštitnica imovinsko-pravnih interesa Bojana Ćirović. Vanpretresno veće Višeg suda zaključilo je da zastare nema i omogućilo dokazne radnje. Vrhovno državno tužilaštvo tu odluku je osporilo, ali je Vrhovni sud u maju njegov zahtev odbacio kao nedozvoljen, ne odlučujući o samoj zastari. Tada je naveo i da „krivični postupak formalno nije ni započet“. Drugim rečima, Đukanović je pred sudiju stigao uprkos tužilaštvu, a ne zahvaljujući njemu.
Narednih dana zakazana su saslušanja Ane Đukanović, biznismena Veselina Barovića, bivšeg direktora Telekoma Olega Obradovića i Damjana Hoste, koji je učestvovao u pregovorima o prodaji akcija.
Šta je otvoreno oko Vučića
U Srbiji se pominju tri teme, a optužbe protiv Vučića nema ni u jednoj.
Generalštab: Gardijan je u oktobru objavio da je Vučić lično tražio ukidanje zaštite zgrade. Tužilaštvo za organizovani kriminal potvrdilo je tom listu da ima dokaze o sastanku iz februara 2024. i da, pored četvoro optuženih, vodi predistražni postupak kako bi utvrdilo da li odgovaraju i druga lica. Ko su ta lica, nije rečeno. Vučić nije optužen i poriče bilo kakve nezakonitosti. Sledeće ročište, prema Mašini, zakazano je za sutra, 4. novembar.
Pomilovanja: Više javno tužilaštvo u Beogradu odbacilo je 20. oktobra prijavu predsednika Demokratske stranke Srđana Milivojevića zbog zloupotrebe službenog položaja, uz obrazloženje da „ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno prijavljeno krivično delo“. Viši sud u Beogradu juče je objavio imena petoro od 49 pomilovanih, među njima i Dijane Hrkalović. Neformalna grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“ danas je zatražila od Tužilaštva za organizovani kriminal da utvrdi da li je u postupku pomilovanja počinjeno krivično delo.
Skaj: nedeljnik Radar objavio je presretnute poruke u kojima Darko Šarić piše „Oskar zovemo Vučića“. Kandidat Studentske liste Jovo Bakić kaže da iza tog nadimka prepoznaje Vučića i da bi o tome mogao da svedoči pred sudom. Nije poznato da se po tim porukama vodi postupak protiv Vučića.
Dve prepreke na putu do suda
Prva je imunitet. Kao predsednik, Vučić je po članu 119 Ustava uživao imunitet kao narodni poslanik. Tu funkciju više nema, ali je bio prvi na svojoj listi, pa bi imunitet mogao da dobije ako prihvati poslanički mandat. Po članu 103, poslanik koji se pozove na imunitet ne može biti pritvoren, niti se protiv njega može voditi krivični postupak u kome se može izreći zatvor, bez odobrenja Skupštine. Izuzetak je pritvor poslanika zatečenog u delu za koje je propisano više od pet godina zatvora. O odobrenju bi odlučivala Skupština u kojoj Studentska lista ima 140 od 250 mandata. Konstitutivna sednica može da se održi najkasnije do 10. decembra, rekao je za N1 član RIK-a David Krstić.
Druga je tužilaštvo, i tu se Srbija razlikuje od Crne Gore. U Podgorici je, posle odbacivanja prijave, gonjenje prešlo na državu kao oštećenog i supsidijarnog tužioca. Zakonik o krivičnom postupku Srbije oštećenom daje uže pravo: kad tužilac odbaci prijavu, oštećeni može da podnese prigovor neposredno višem javnom tužiocu, koji može da naloži gonjenje (član 51). Da sam preuzme gonjenje, oštećeni može tek ako tužilac odustane od optužbe posle potvrđivanja optužnice (član 52). Zato u Srbiji odluka ostaje na tužiocima.
Bakić očekuje hapšenja bitnih aktera kad Studentska lista preuzme vlast, ali i sam dodaje uslov: da tužilaštvo radi svoj posao.
Odgovor na pitanje
Datum niko ne može da kaže. Đukanoviću je od gubitka vlasti do ovog saslušanja trebalo više od tri i po godine, a od prijave MANS-a sedam. Vučiću je od ostavke prošlo 37 dana, od izbornog poraza devet, a nova vlada još nije izabrana.
Odbrana je, međutim, već poznata. Đukanović danas govori o političkom obračunu i izvršnoj vlasti koja preuzima posao tužilaca. Vučić je tužioce u slučaju Generalštab već nazvao korumpiranim bandama koje fabrikuju slučajeve. Zato neće biti svejedno ni kako će predmet stići do suda: sa dokazima i odlukom tužioca, ili kao politička poruka nove većine.
Saslušanje nije presuda, a pretpostavka nevinosti važi za obojicu. Nezavisno.com će objaviti odgovor Aleksandra Vučića ako ga dostavi.
Sve vesti iz regiona i sveta u rubrici Svet.
Naslovna fotografija (ilustracija): Milo Đukanović na Svetskom investicionom forumu, oktobar 2018. Foto: UNCTAD / Jean Marc Ferré, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0, isečak.
Ostavite komentar