Amerikanci danas na međuizborima biraju svih 435 članova Predstavničkog doma, 35 od 100 senatora i guvernere u 36 saveznih država, javlja Al Džazira. Trampovog imena nema na listićima, ali se glasanje doživljava kao referendum o njemu. Birališta počinju da se zatvaraju u ponoć po beogradskom vremenu, a konačni rezultati mogli bi da sačekaju danima. Ovaj tekst objavljujemo pre prvih rezultata. Unapred je glasalo više od 58 miliona ljudi, navodi Tajm.
Nijedan ishod ne skida Donalda Trampa s vlasti, jer mu mandat traje do januara 2029. Izbori odlučuju nešto drugo: da li će poslednje dve godine voditi uz Kongres koji ga prati ili uz opoziciju koja može da ga istražuje, zaustavlja mu imenovanja i uslovljava budžet. Veto i široka izvršna ovlašćenja ostaju mu u svakom slučaju, piše Rojters.
Ankete idu naruku demokratama, Senat je neizvesniji
Republikanci sada imaju tesne većine: 218 prema 214 u Predstavničkom domu i 53 prema 47 u Senatu, navodi Rojters. Za većinu u Domu treba 218 mesta. U Senatu demokrate moraju da osvoje neto četiri mesta, jer pri rezultatu 50 prema 50 odlučuje glas potpredsednika Džej Di Vensa.
U proseku anketa koji vodi Silver biltin demokrate imaju skoro devet poena prednosti, piše Jahu njuz. Poslednja anketa En-Bi-Si njuza daje im 52 prema 45 odsto među registrovanim biračima. Trampov rad u proseku odobrava 38, a ne odobrava 59 odsto ispitanika, dok je Rojters/Ipsos pre nedelju dana izmerio podršku od samo 32 odsto. Pred izbore 2018, kada su republikanci izgubili 41 mesto u Domu, razlika između onih koji ga podržavaju i onih koji mu se protive bila je oko deset poena, a sada je 21,5. Najslabiji je na temi koja birače najviše brine: kako se nosi s inflacijom odobrava 25, a ne odobrava 70 odsto, navodi Jahu.
Velika prednost ne mora da znači i veliku većinu, jer su republikanci u južnim državama prekrojili izborne jedinice u svoju korist, a demokratske države to nisu sustigle, navodi Jahu. Silver biltin u završnoj proceni ocenjuje da je demokratska većina u Domu gotovo izvesna i da bi po anketama trebalo da osvoje i Senat. Rojters Senat i dalje smatra neizvesnim, a Kuk politikal riport Aljasku, Ajovu, Kanzas, Ohajo i Teksas vodi kao potpuno otvorene trke. Ankete su već grešile, pa ove brojke treba čitati kao verovatnoću, a ne kao rezultat.
Četiri moguća ishoda
Rojters ishode deli na četiri scenarija:
- Demokrate osvoje samo Dom. Dobijaju vođstvo u odborima i pravo na sudske pozive, ali republikanski Senat blokira većinu njihovih predloga. Ministar finansija Skot Besent tvrdi da bi takav Dom mogao da uradi „vrlo malo“ da zaustavi Trampov program.
- Dom demokratama, Senat 50 prema 50. Senat ostaje republikanski preko Vensovog glasa, pa Tramp i dalje može da prođe s imenovanjima. O tesnim glasanjima odlučivalo bi nekoliko senatora koji ponekad glasaju mimo svoje stranke, a Vašington bi mogao da uđe u blokadu.
- Demokrate osvoje oba doma. Potvrđivanje sudija uglavnom bi stalo. Ipak, ni većina od osam mesta u Senatu ne bi bila dovoljna da obori veto, probije filibaster ili osudi Trampa u postupku opoziva.
- Republikanci zadrže oba doma. Agencija to smatra malo verovatnim. Tramp bi takav ishod predstavio kao novu podršku birača, a rizik od budžetskih kriza bi se smanjio.
Istrage pre opoziva
Demokrate već spremaju niz istraga: poslovi i bogaćenje Trampove porodice od januara 2025, slučaj Džefrija Epstina, ministarstvo zdravlja pod Robertom F. Kenedijem Mlađim, rat sa Iranom i vojne operacije oko Venecuele, piše AP. Hakim Džefriz, lider demokrata u Domu, koji bi u slučaju pobede postao predsednik Doma, kaže da će stranka „pozvati lopove na odgovornost“.
Opoziv pominje i sam Tramp. „Ako ne pobedimo, na kraju će me opozvati“, rekao je u oktobru na skupu u Oklahomi, navodi Al Džazira. Džefriz o tome kaže: „Ništa nismo isključili.“ AP ipak procenjuje da bi se demokrate pre okrenule članovima kabineta. Protiv ministra odbrane Pita Hegseta članove za opoziv već je podneo republikanac Tomas Masi. Tramp je u prvom mandatu opozvan dvaput i oba puta oslobođen u Senatu, gde za osudu treba dve trećine glasova.
Ni sudski pozivi nisu garancija. Zvaničnici bi mogli da ih ignorišu, jer Ministarstvo pravde, koje vode ljudi koje je Tramp postavio, verovatno ne bi insistiralo na njihovom izvršenju, upozorava Rojters.
Senat odlučuje o sudijama
Senat potvrđuje sudije, ministre i ambasadore, pa bi kontrola nad njim, ocenjuje Rojters, mogla da znači više od kontrole nad Domom. Demokratska većina mogla bi da pokuša da popunjavanje eventualno upražnjenog mesta u Vrhovnom sudu odloži za posle izbora 2028, a republikanci bi verovatno požurili s potvrđivanjem pre januara. Sudija Semjuel Alito (76), o čijem se povlačenju nagađalo, rekao je Blumbergu da namerava da ostane tokom ovog saziva Suda, koji traje do juna 2027, čak i ako demokrate osvoje Senat.
Šta Trampu ostaje: veto, uredbe i spoljna politika
Do 22. oktobra Tramp je u drugom mandatu potpisao 292 izvršne uredbe, više nego 220 u celom prvom, po podacima Američkog predsedničkog projekta koje prenosi Saut Čajna morning post. Rojters očekuje da tako nastavi i pod demokratskim Domom. Za obaranje veta treba dve trećine u oba doma, a poslednji put je to uspelo u januaru 2021.
Široka ovlašćenja zadržava i u carinama, imigraciji i spoljnoj politici. Demokrate bi mogle da izglasaju rezoluciju o ratnim ovlašćenjima ili da pokušaju da ograniče novac za rat sa Iranom, ali rezolucija bez dve trećine ne preživljava veto, a nije jasno ni kako bi sudovi reagovali kad bi je Tramp ignorisao, navodi Al Džazira. Koliko prostora ima, videlo se u oktobru, kada je odložio sankcije Rusiji iz zakona koji je sam potpisao. „Spoljna politika je ono što zaista treba pažljivije pratiti“, kaže Meng Vejdžan sa šangajskog Univerziteta Fudan.
Pukotine ipak postoje i među republikancima. Neki su već glasali mimo Trampa o carinama i ratu sa Iranom, a stambeni zakon je ove godine, uprkos njegovom protivljenju, prošao oba doma većinom dovoljnom za obaranje veta. Džefrizov plan za prvih 100 dana predviđa glasanja o zdravstvenim rezovima koje je Tramp podržao, o ovlašćenjima Kongresa u ratu sa Iranom i o ukidanju carina. Zdravstvo je osetljiva tema, jer su milioni Amerikanaca već napustili individualno osiguranje. Pobeda nosi rizik i za demokrate: Kongres ne može brzo da spusti cene, a birači će to očekivati od nove većine, pa bi Tramp mogao da svali krivicu za skupoću na njih.
Prvo rezultati, pa rok od 11. decembra
Prvi test može da bude već priznavanje rezultata. Upitan da li će ih prihvatiti, Tramp je odgovorio: „Hoću, ako budu pošteni izbori“, piše Independent. Guverner Kalifornije Gevin Njusom predviđa da će predsednik „izraziti sumnju u izborni ishod“. U sporu oko 20.000 ljudi sa kalifornijskih biračkih spiskova, označenih kao verovatni nedržavljani, Vrhovni sud je u ponedeljak odbio hitan zahtev Ministarstva pravde, javlja Tajm.
Novi Kongres počinje da radi 3. januara, pa republikanci većinu zadržavaju još dva meseca. Poslanici se vraćaju 9. novembra, a finansiranje savezne vlade ističe 11. decembra. Njuzvik piše da republikanci razmatraju povećanje gornje granice duga do kraja godine, da demokratski Dom ne bi dobio to sredstvo pritiska. Posle poraza na međuizborima 2018. taj period završen je obustavom rada vlade koja je trajala 35 dana. Do leta 2027. analitičari koje citira Rojters očekuju sukob oko granice duga koji bi mogao da uzdrma tržišta.
Moguće su i kadrovske promene. Džordž Buš je dan posle poraza 2006. objavio odlazak ministra odbrane Donalda Ramsfelda, a ministar pravde Džef Sešns morao je da ode dva dana nakon što je Tramp 2018. rekao da su promene posle međuizbora uobičajene. Pitanja o Hegsetovoj budućnosti već su stalna, navodi Njuzvik.
Na vidiku je 2028.
Tramp ne može ponovo da se kandiduje, pa se posle ovih izbora otvara i pitanje naslednika. Vens i Njusom rekli su da će o kandidaturi razmišljati posle međuizbora, piše Njuzvik, a vetoi na demokratske zakone mogli bi, po Rojtersu, da oblikuju kampanju. „Takozvani problem hrome patke više se odnosi na Trampov lični mandat“, kaže Džao Džiđijang iz pekinškog instituta Anbound. Trampizam, dodaje, neće nužno slabiti uporedo s njim.
O ratu koji će biti jedna od tema novog Kongresa čitajte i tekst Precizni iranski udari na infrastrukturu Zaliva pomrsili američke ratne planove, a sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija (ilustracija): Donald Tramp razgovara s novinarima na južnom travnjaku Bele kuće, 16. aprila 2026. Foto: Bela kuća, Wikimedia Commons, javno vlasništvo, isečak.
Ostavite komentar