Demokrate su na američkim međuizborima odnele veliku pobedu i preuzele oba doma Kongresa, projektuje En-Bi-Si njuz. Opozicija u SAD nije u jednoj noći osvojila i Predstavnički dom i Senat još od 2006. godine. Donald Tramp će tako poslednje dve godine mandata provesti bez većine u Kongresu, što će, ocenjuje AP, „duboko promeniti“ ostatak njegovog predsedništva.
Glasovi se još broje, ali ishod je jasan. U Senatu demokrate zasad imaju 54 mesta prema 44, a pre izbora su republikanci vodili 53 prema 47. U Predstavničkom domu, gde je za većinu potrebno 218 mesta, demokrate su osvojile 231, a republikanci 144, dok je 60 trka još nerešeno. En-Bi-Si procenjuje da će konačan odnos biti oko 258 prema 177, što bi mogla da bude najveća demokratska većina u skoro dve decenije. Brojke su sa stanjem u 10.30 po beogradskom vremenu.
Pale i republikanske tvrđave
Demokrate su republikancima uzele najmanje sedam senatskih mesta, navodi AP: u Kanzasu, Ajovi, Teksasu, Ohaju, Mejnu, Severnoj Karolini i Južnoj Karolini. U Teksasu je Džejms Talariko pobedio Kena Pakstona, što je prva senatska pobeda demokrata u toj državi od 1988, piše Njuzvik. U Kanzasu je Adam Hamilton porazio senatora Rodžera Maršala, pa će država prvi put od 1932. imati demokratskog senatora. U Mejnu je dugogodišnja republikanska senatorka Suzan Kolins izgubila od Troja Džeksona.
U Južnoj Karolini, koju je Tramp dobio sa 18 poena razlike, Eni Endruz pobedila je senatorku Darlin Grejem, sestru Lindzija Grejema, koja je u julu preuzela mandat preminulog brata.
Talas se video i u trkama za guvernere. Džina Hinohosa je u Teksasu pobedila Grega Abota i postala prva demokrata izabrana na čelo te države posle više od 30 godina, Ejmi Ekton je u Ohaju savladala Viveka Ramasvamija, a Kejša Lens Botoms je pobedom u Džordžiji postala prva Afroamerikanka izabrana za guvernerku neke američke države, navodi AP. Republikanci su zadržali Floridu, gde su pobedili senatorka Ešli Mudi i kandidat za guvernera Bajron Donalds, a Pit Rikets odbranio je senatsko mesto u Nebraski od nezavisnog kandidata Dena Ozborna.
Cene, rat sa Iranom i Tramp
AP kao glavne razloge navodi nezadovoljstvo visokim cenama, ratom sa Iranom i zabrinutost zbog korupcije u vlasti. Trampov rad u izlaznoj anketi odobrava 38 odsto birača, a oko tri četvrtine nezadovoljno je pravcem kojim zemlja ide, javlja Si-Bi-Es njuz. Galon benzina je na dan izbora u proseku koštao 4,15 dolara, najviše ikad na neki izborni dan, po podacima auto-kluba AAA.
Po izlaznoj anketi En-Bi-Si njuza, 43 odsto birača kaže da je glasalo i da bi izrazilo protivljenje Trampu, a 71 odsto smatra da Kongres nedovoljno nadzire predsednika, uključujući 41 odsto republikanaca. U anketi iste kuće demokrate su među biračima latinoameričkog porekla vodile sa 27 poena razlike, dok je Tramp tu grupu 2024. izgubio sa samo sedam.
Tramp: „Ne vidim to kao udarac na mene“
Trampova prva reakcija stigla je na mreži Truth Social: „Nisam bio na listiću, a da jesam, pobedili bismo UBEDLJIVO!“ Za Foks njuz je rekao: „Ne vidim to kao udarac na mene“, a o protivnicima: „Mislim da su demokrate uradile dobar posao. Zaista. Žestoko su se borili.“ Za Njujork tajms je poručio da je „apsolutno spreman da prihvati te rezultate“ i dodao: „Verovatno ćemo nešto dogovoriti.“
Bela kuća ipak ne deluje pomirljivo, javlja AFP. Tramp je kasnije objavio sliku svoje crvene kačkete s jednom jedinom rečju: „VETO“. Za Foks je rekao da će mu demokrate slati zakone koje smatra „ludim“ i da će ih vetirati. Neimenovani zvaničnik Bele kuće krivicu je prebacio na kandidate, uz ocenu da je „kvalitet kandidata važan“, i poručio: „Vežite se.“
Šta se sada menja
„Danas počinje veliki američki povratak“, rekao je Hakim Džefriz pristalicama. Lider demokrata u Domu na korak je da postane prvi Afroamerikanac na čelu tog doma, a glasanje je 3. januara, kada počinje novi saziv. Čak Šumer, koji bi trebalo ponovo da vodi većinu u Senatu, poručio je Amerikancima: „Olakšanje je na putu.“
Većina u Senatu demokratama daje moć da blokiraju Trampove kandidate. Senator Ričard Blumental kaže da su šanse da podrže njegovog kandidata za Vrhovni sud „male do nikakve“. U Domu stižu istrage: Robert Garsija, vodeći demokrata u Odboru za nadzor, najavljuje da će se baviti korupcijom Trampove porodice, a Džefriz je još pre izbora obećao da će „lopove pozvati na odgovornost“ od prvog dana. Opoziv Trampa, kaže, nije u fokusu, ali nije ni isključen.
Trampu ostaju veto i izvršne uredbe. Kako smo pisali pred izbore, ni ovolika većina u Senatu nije dovoljna da obori veto, probije filibaster ili osudi predsednika u postupku opoziva, pa AP upozorava na moguću blokadu. Republikanci do januara još imaju većinu i mogli bi da pokušaju da proguraju još jedan zakon o budžetu i porezima, kao i povećanje gornje granice duga, navodi En-Bi-Si.
Šta još nije rešeno
Dve senatske trke još nemaju pobednika. U Misisipiju demokrata Skot Kolom i republikanska senatorka Sindi Hajd-Smit imaju po 48,9 odsto uz 95,6 odsto prebrojanih glasova, a Jahu njuz javlja o razlici od samo 43 glasa. Na Aljasci republikanac Den Salivan vodi protiv Meri Peltole sa 48,5 prema 47,7 odsto, uz 68,7 odsto prebrojanih glasova. „Neće to biti sati, neće biti dani, biće to nedelje“, kaže Peltola. Ako tamo niko ne osvoji većinu, odluka pada posle preraspodele glasova, oko dve nedelje posle izbora.
Šta je bilo na stolu pred izbore pročitajte u tekstu Međuizbori: šta čeka Trampa u nastavku mandata, o ratu koji je obeležio kampanju u tekstu Precizni iranski udari na infrastrukturu Zaliva pomrsili američke ratne planove, a sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija (ilustracija): Kapitol u Vašingtonu, sedište Kongresa SAD, septembra 2013. Foto: Martin Falbisoner, Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0, isečak.
Ostavite komentar