Milan Zvezdanović i Mila Stojanović, bivši pripadnici Bezbednosno-informativne agencije, saopštili su da su danas podneli krivičnu prijavu protiv direktora BIA Vladimira Orlića i odgovornih lica u rukovodstvu Desetog regionalnog centra. Sumnjiče ih za zloupotrebu službenog položaja, lažno prijavljivanje i druga eventualna krivična dela, jer je, kako tvrde, tajni nadzor nekoliko desetina studenata, profesora i aktivista predlagan bez osnova.
Prijavu su podnosioci dostavili Novoj, a o njoj su izvestili i N1, Danas i Beta. Zvezdanović je redovni profesor univerziteta, bivši samostalni inspektor u zvanju glavnog savetnika BIA i bivši vanredni profesor Akademije za nacionalnu bezbednost u Beogradu.
Ovo su navodi podnosilaca, a ne utvrđene činjenice. U izveštajima o prijavi nema odgovora Orlića, BIA ni tužilaštva, kao ni podatka da je tužilaštvo po njoj već postupilo. Ako se oglase, objavićemo njihov odgovor.
Šta se navodi u prijavi
Prema prijavi, prijavljeni su od 1. novembra 2024. do 1. jula 2026. „organizovanim i koordinisanim postupanjem“ učestvovali u sačinjavanju i dostavljanju „činjenično neutemeljenih predloga“ za primenu posebnih dokaznih radnji. Studenti i aktivisti su, kako se navodi, „bez konkretnih i individualizovanih dokaza“ dovođeni u vezu sa udruživanjem radi vršenja krivičnih dela protiv ustavnog uređenja. Taj period počinje na dan pada nadstrešnice u Novom Sadu, posle kog su počeli studentski protesti.
Podnosioci sumnjaju da su rukovodioci organizacionih jedinica BIA, „postupajući po nalozima ili uz znanje“ direktora, prikupljali podatke o studentima i građanima i sastavljali predloge za tajni nadzor komunikacije i tajno praćenje i snimanje, „bez odgovarajućeg činjeničnog osnova“. Ta dokumentacija je, prema prijavi, išla rukovodstvu BIA, a zatim Višem javnom tužilaštvu u Leskovcu i Višem javnom tužilaštvu u Vranju. Imena ljudi koji su navodno obuhvaćeni predlozima u izveštajima nisu objavljena.
Učešće studenata „u zakonitim protestima i drugim oblicima građanskog delovanja ne može samo po sebi predstavljati osnov za primenu mera tajnog nadzora“, naglašavaju podnosioci, niti za njihovo povezivanje sa članom 309. Krivičnog zakonika, koji se odnosi na pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja.
Šta traže od tužilaštva
Zvezdanović i Stojanović traže od nadležnog javnog tužilaštva sveobuhvatnu i nepristrasnu proveru i da utvrdi da li su „službena ovlašćenja BIA korišćena suprotno zakonu“. Kojem je tužilaštvu prijava predata, izveštaji ne navode. Posebno predlažu:
- da se utvrdi ko je inicirao, sačinjavao i odobravao sporne predloge i da li su pravosudnim organima dostavljani istiniti i proverljivi podaci;
- da se od viših javnih tužilaštava u Leskovcu i Vranju pribave predlozi za posebne dokazne radnje, a od viših sudova u ta dva grada sudske naredbe i izveštaji o primeni tih mera;
- da se pribavi interna dokumentacija BIA, službeni nalozi, beleške i elektronska prepiska, kako bi se utvrdili stvarni razlozi za predlaganje mera i pojedinačna odgovornost;
- da Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) ispita da li su prijavljeni delovali kao organizovana kriminalna grupa.
Druga prijava za tri dana
Ovo je druga prijava protiv Orlića o kojoj se izveštava u poslednja tri dana. Advokat Ivan Ninić saopštio je da je Tužilaštvu za organizovani kriminal podneo prijavu protiv Orlića i rukovodilaca 4. regionalnog centra BIA u Kragujevcu, zbog sumnje da su zaposlene primoravali da prikupljaju takozvane „kapilarne glasove“ za SNS. Prijava je, piše Glas Šumadije, podneta 1. novembra. Predsednik DS-a Srđan Milivojević je još 2. marta prijavio Orlića i nepoznata lica iz BIA Vrhovnom javnom tužilaštvu, zbog navodnih pritisaka na tužioce tokom ponovljenog glasanja za Visoki savet tužilaštva.
Nedeljnik Radar je 1. novembra, pozivajući se na nezvanične informacije i anonimni izvor, objavio da je BIA prisluškivala pojedine tužioce TOK-a i pratila im imejl prepisku zbog postupka Nadstrešnica. TOK je dan kasnije od nadležnih institucija zatražio da utvrde da li su tužioci bili pod nadzorom, uz ocenu da bi to bio „direktan napad na samostalnost javnog tužilaštva, nezavisnost u donošenju odluka i vladavinu prava“. U izveštajima koje smo pregledali nema odgovora BIA ni na te navode.
Studentska lista je 29. oktobra zatražila Orlićevu ostavku, uz ocenu da je BIA postupala kao „služba partijske, a ne državne bezbednosti“. Studenti su i tokom kampanje tvrdili da ih vlast snima i prati, ali tada nisu priložili dokaze.
Sve vesti o ovoj službi pod oznakom BIA.
Naslovna fotografija: Vladimir Orlić u decembru 2023, kada je bio predsednik Narodne skupštine (ilustracija). Foto: OSCE Parliamentary Assembly, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0, isečak.
Ostavite komentar