Kampanja „I ja sam ćacika“ je još jedno u nizu podlih i pokvarenih političkih spinovanja Srpske napredne stranke. Od jedne objave u kojoj se nigde ne pominje silovanje napravljena je priča o navodnim pretnjama silovanjem ženama koje podržavaju vlast. Ozbiljna optužba koristi se kao političko oružje — svesno iznošenje neistinite tvrdnje o izvršenom krivičnom delu može predstavljati i krivično delo lažnog prijavljivanja.
Cilj je relativizacija i promena značenja reči „ćaci“ i „ćacika“. U svom značenju „ćaci“ nije bilo koji član SNS-a, već neobrazovana, bahata i nestručna osoba koja je poslušnik vlasti. Politički oportunista koji opravdava ili prećutkuje nasilje i zlo vlasti i prećutkuje očigledno nasilje i progon ljudi koji ne misle isto kao oni. Sada se „ćacika“ predstavlja kao ponosna i dostojanstvena žena koja „samo podržava Aleksandra Vučića“. To jednostavno nije tačno. Cilj je da promene percepciju i značenje te reči.
Drugi cilj je da SNS svoje pristalice predstavi kao žrtve, a protivnike kao nasilnike. Žene koje je SNS zaposlio i koje primaju platu iz javnih sredstava sada gura u prvi plan i koristi kao lice kampanje. Vučić ih potura kao štit za sebe. Studenti, koji traže odgovornost, predstavljaju se kao oni koji navodno prete, zastrašuju i ugrožavaju. Uloge se potpuno preokreću. Oni koji bi trebalo da odgovaraju i sede na optuženičkoj klupi sada se predstavljaju kao ugroženi. Oni koji traže odgovornost postaju nasilnici. To je još jedna zamena teza: stvarne žrtve se guraju u stranu, odgovorni se predstavljaju kao žrtve, a javnost se zatrpava novim spinom sve dok se više ne zna ko je nasilnik, a ko žrtva.
Nisu reagovali kada su studenti prebijani. Nisu reagovali kada je jednoj studentkinji polomljena vilica. Nisu reagovali kada je druga studentkinja javno govorila o batinama i pretnji silovanjem od strane policijskog komandanta. Nisu reagovali kada su građani i studenti udarani, gaženi, vučeni za kosu, privođeni i zastrašivani. Te žene tada nisu stale u zaštitu tih devojaka, studenata i naroda. Sada jedna navodna pretnja, koja u samoj objavi nije izrečena, postaje velika politička kampanja. Kada je trebalo stati uz žrtve, ćutale su. Kada je vlast trebalo da odgovara, nisu se oglašavale. Sada su odjednom prve u redu da glume žrtve.
Konačno, cilj je da se promeni cela slika političkog sukoba. Tu je suština ove kampanje. Da se vlast i njene pristalice predstave kao žrtve, a oni koji traže odgovornost kao nasilnici. Da se odgovornost zameni sažaljenjem, a pitanja o nasilju i odgovornosti gurnu u stranu. Da se „ćaci“, od simbola pokvarenosti i političke poslušnosti, pretvori u znak pripadnosti i ponosa. Kada ne mogu da odbrane ono što rade, menjaju temu. Kada nemaju argumente, proizvode žrtve. A kada činjenice ne idu u prilog njihovoj priči, menjaju priču umesto činjenica. Sve je to klasičan primer političke manipulacije činjenicama i zloupotrebe sopstvenih pristalica kao štita za vlast. Ovo je slika vlasti koja je spremna da izvrće činjenice, zloupotrebljava svoje pristalice i manipuliše javnošću samo da bi izbegla odgovornost. A vlast koja na takav način koristi ljude i izvrće stvarnost više ne zaslužuje da vodi zemlju.
Naslovna fotografija: šatori „Ćacilenda“ ispred Narodne skupštine u Beogradu, maj 2025. Foto: Emilija Knezevic, Wikimedia Commons, CC BY 4.0, isečak.
Ostavite komentar