Iran je pre desetak dana promenio taktiku napada na brodove u Ormuskom moreuzu i oko njega, a jedan od ciljeva je da utiče na ishod američkih izbora za Kongres 3. novembra, rekla su dvojica visokih iranskih zvaničnika Rojtersu. Promenjena je i vrsta i učestalost napada na brodove za koje Teheran smatra da krše njegova pravila plovidbe. Odluka je, kako kažu, doneta u samom vrhu iranske vlasti, prenosi Rojters.
„Cilj je da se osujete napori Sjedinjenih Država i njihovih saveznika da obore svetske cene nafte“, rekao je jedan od njih. Drugi je dodao da Teheran neće dozvoliti Donaldu Trampu da spusti cene nafte pre novembarskih izbora. „Taman kad pomisle da su blizu trenutka kada će cene pasti, mi ćemo ih udaljiti od toga. Ovo je partija šaha.“
Zvaničnici nisu otkrili detalje nove strategije, ali kažu da Iran širi operacije sa Ormuskog moreuza na Omanski zaliv i dalje. „Takvi brodovi neće biti bezbedni nigde, čak ni van Ormuskog moreuza“, rekao je drugi zvaničnik. Obojica tvrde da Teheran ide ka tome da nijedan brod koji ne poštuje njegova ograničenja ne može da prođe kroz moreuz. „Uskoro će biti potpuno zatvaranje“, rekao je jedan od njih.
Najviše napada od početka rata
Napadi na trgovačke brodove koji još plove moreuzom ovih dana su na najvišem nivou od početka rata, pokazuju nezavisni podaci koje navodi Rojters. U poslednjih 48 sati bilo je najmanje pet incidenata sa tankerima i drugim brodovima oko Ormuza, uključujući napade dronovima, prema analizama pomorskih bezbednosnih izvora i prijavama britanskoj agenciji za pomorsku trgovinu UKMTO. Sličan ritam zabeležen je od 3. do 5. oktobra, prema podacima Međunarodne pomorske organizacije UN. „Udari su učestaliji i to deluje namerno“, rekao je jedan izvor iz pomorske bezbednosti. Poslednjih dana brodovi su napadani i u vodama kod Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, navodi Rojters.
Revolucionarna garda je u ponedeljak tvrdila da je za dva dana pogodila tri supertankera. „Treći supertanker koji se nije povinovao pogođen je u Ormuskom moreuzu i zapalio se“, saopštila je mornarica garde, prenosi Si-Bi-Es. Iran traži da svi brodovi plove severnim prolazom uz njegovu obalu i da za to traže dozvolu njegove vojske, dok američka mornarica sve više brodova prati južnom rutom uz obalu Omana.
Američki vojni zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je Rojtersu jednu važnu promenu. Pošto su SAD uništile veći deo iranskih radara, garda je počela da koristi nenaoružane osmatrače u malim čamcima koji traže mete, među njima i američke ratne brodove. Prošle nedelje, u incidentu o kom ranije nije izveštavano, američka vojska je utvrdila da iranski osmatrači sa jednog tradicionalnog drvenog broda javljaju mete gardi. Američke snage naredile su posadi da napusti brod, a zatim su ga uništile. Niko nije stradao. Prema istom zvaničniku, Iran ne želi da rizikuje preostale brze čamce, pa nije mogao da spreči rast izvoza nafte kroz moreuz.
Pentagon i iransko Ministarstvo spoljnih poslova nisu odmah odgovorili na Rojtersov zahtev za komentar. Portparol iranske diplomatije Esmail Bagaei je u ponedeljak za zastoj u plovidbi okrivio SAD i Izrael. Moreuz je, podsetio je, bio otvoren pre nego što su krajem februara počeli udari, a „sve što vidimo u regionu“ posledica je „postupaka Sjedinjenih Država i izraelskog režima“, prenosi Si-Bi-Es. Bagaei je rekao i da se razmena poruka sa Vašingtonom preko posrednika nastavlja, a Teheran još razmatra američki odgovor na iranski predlog za prekid vatre.
Rat kao glavna tema kampanje
Rat je počeo američkim i izraelskim udarima na Iran 28. februara. Kroz Ormuski moreuz je pre rata prolazila otprilike petina svetske trgovine naftom i tečnim prirodnim gasom. Rat Ameriku košta oko tri milijarde dolara mesečno i postao je jedna od glavnih tema kampanje pred izbore na kojima se odlučuje ko će kontrolisati Kongres, navodi Rojters. Tramp razmatra sledeće korake, ali je rekao da pre izbora neće ponovo napasti Iran. SAD u međuvremenu sprovode pomorsku blokadu iranskih luka i proširuju sankcije.
I Tramp tvrdi da Iran cilja izbore. „Očajnički pokušavaju da utiču na izbore, da bismo tamo dobili jednu finu, slabu grupu ljudi koja će ih ostaviti na miru i pustiti ih da imaju nuklearno oružje“, rekao je 9. septembra, javlja AP. Tada je predvideo da će cene nafte krenuti naniže „odmah posle izbora“ i da će se rat tada završiti, „jer ne mogu duže da izdrže“. U utorak je napisao da su se jemenski Huti, „verovatno po nalogu Irana“, vratili napadima na Saudijsku Arabiju i da „namerno pokušavaju da podignu cene nafte, verovatno pred američke izbore“, prenosi Si-Bi-Es.
Rat nije popularan među biračima. U anketi Rojtersa i Ipsosa s kraja avgusta 59 odsto Amerikanaca nije odobravalo vojne udare na Iran, a troškovi života su glavna briga birača pred izbore, navodi Tajm.
Pismo biračima i lažni Amerikanci na mrežama
Napadi na brodove nisu jedini način na koji se Teheran obraća američkim biračima. Revolucionarna garda je 29. septembra objavila otvoreno pismo Amerikancima u kom ih poziva da na izborima uklone sa vlasti političare koje smatra odgovornim za rat. „Amerikanci moraju da se probude. Sada je trenutak, jer je američki politički sistem najslabiji“, piše u pismu. „Vi ste ti koji svojim glasovima dajete moć vladi i dopuštate joj da radi to što radi.“ Portparol garde Hosein Mohebi rekao je da pismo nije namenjeno Trampovoj administraciji, već biračima, prenosi Tajm.
Meta je krajem avgusta ugasila mrežu od četiri naloga na Fejsbuku i 31 na Instagramu, povezanu sa akterima iz Irana. Operateri su se predstavljali kao obični Amerikanci, aktivisti, studenti i grafički dizajneri iz Vašingtona, San Dijega i Atlante. Objavljivali su memove protiv republikanaca, delom napravljene veštačkom inteligencijom, i pisali političarima i medijima nudeći saradnju, bez uspeha. Oko 79.400 naloga pratilo je bar jedan od njihovih naloga na Instagramu. Saobraćaj su usmeravali preko servisa u SAD i Kanadi da bi prikrili da su iz Irana, a Meta je podatke predala američkim organima, javlja Aksios.
OpenAI je početkom oktobra objavio da je ugasio naloge iz Irana koji su pod sedam izmišljenih novinarskih imena plasirali blizu sto tekstova u više od deset manjih i srednjih internet medija širom sveta, uglavnom o ratu SAD i Irana. Manji deo komentara koje su pravili za društvene mreže ticao se američke politike. Operacija liči na kampanju koju po narudžbini vodi neka komercijalna firma, ali nije bilo moguće utvrditi ko tačno stoji iza nje, navodi OpenAI.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: gliser iranske Revolucionarne garde prolazi pored američkog ratnog broda u Persijskom zalivu, 15. aprila 2020. (ilustracija). Foto: Pomorske snage SAD, Centralna komanda / 5. flota, Wikimedia Commons, javno vlasništvo, isečak.
Ostavite komentar