Srbija je usred miholjskog leta. U utorak u 14 časova Valjevo je imalo 23, a Beograd 21 °C, a Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) za sredu najavljuje do 25 stepeni. Toplo vreme ipak traje još samo dan: od četvrtka stižu kiša, severozapadni vetar i zahlađenje.
Za drugu polovinu oktobra to je toplije od uobičajenog. Prosečna najviša dnevna temperatura u Beogradu u oktobru iznosi 18,1 °C, prema RHMZ-ovim klimatskim normalama za period 1961–1990, a kako mesec odmiče, dani su po pravilu sve hladniji. RHMZ je miholjsko leto najavio još u sezonskoj prognozi, uz procenu da će srednja najviša temperatura u oktobru biti 0,5 do 1 °C iznad proseka.
Sreda topla, u četvrtak kiša i pad temperature
Prema najavi RHMZ-a izdatoj u utorak u 13.15, sreda će biti topla, uz postepeno naoblačenje i jak jugoistočni vetar u košavskom području. Ujutro je po kotlinama zapadne i jugozapadne Srbije moguća kratkotrajna magla, a popodne i uveče, pretežno u zapadnoj polovini zemlje, ponegde kratkotrajna kiša ili pljusak. Najniža temperatura biće od 5 do 10 °C, u košavskom području od 12 do 16, a najviša od 20 do 25 °C.
Po gradovima, RHMZ za sredu očekuje 26 °C na Paliću, 25 u Novom Sadu, Beogradu i Kragujevcu i 24 u Nišu i Kraljevu. U četvrtak Beograd pada na 21, Novi Sad na 19, a Palić na 18 stepeni.
U četvrtak, 22. oktobra, biće promenljivo oblačno i hladnije, s kišom: pre podne na severu i istoku, a posle podne i u ostalim krajevima. U južnim i centralnim oblastima moguća je lokalno jaka kiša ili pljusak, a vetar skreće na severozapadni, umeren do jak. Do kraja nedelje biće svežije, za vikend ujutro hladno, a početkom sledeće nedelje sa severozapada stiže novo naoblačenje s kišom i padom temperature.
Rojters: toplotni talasi prerasli u „toplotne oluje“
Miholjsko leto poklopilo se s velikim istraživanjem agencije Rojters, objavljenim u utorak, po kome su se toplotni talasi za šest decenija pretvorili iz povremenih epizoda u ogromne i dugotrajne pojave. Rojtersovi novinari su, uz konsultacije s dvadesetak meteorologa i klimatologa, analizirali temperaturu za svaki sat svakog dana od 1960. godine, na više od milion kvadrata mreže koja pokriva celu Zemlju. Podaci su iz baze ERA5 Evropskog centra za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF).
Toplotni talas su definisali kao najmanje pet uzastopnih dana s temperaturom među deset odsto najviših za to mesto i taj dan u godini, u odnosu na period 1961–1990. Talase koji na vrhuncu pokrivaju bar jedan odsto površine planete, oko 5,1 milion kvadratnih kilometara ili skoro 58 puta više od površine Srbije, nazvali su „toplotnim olujama“ (heat storms). Daju im i imena, kao što se imenuju uragani poput Pola, koji je krajem septembra udario na Meksiko.
„Davanje imena je moćan način da ljudi shvate da se nešto dešava“, rekao je Rojtersu Entoni Lajserovic, direktor Jejlovog programa za komunikaciju o klimatskim promenama, i dodao da se to s toplotnim talasima zasad ne radi.
Od pet godišnje do više od sto
Šezdesetih godina bilo je u proseku oko pet aktivnih toplotnih oluja godišnje, a u ovoj deceniji oko 102. Na njih sada otpada skoro 43 odsto najtoplijih dana na nekom mestu, dok je šezdesetih to bilo oko tri odsto. Od 6. jula 2008. toplotne oluje se smenjuju i preklapaju bez prekida, pa ta „kaskada“ traje već više od 18 godina. Istovremeno se površina pod hladnim talasima prosečnog zimskog dana smanjila za skoro 80 odsto.
Najveća zabeležena toplotna oluja, Vera, trajala je 367 dana, od jula 2023. do jula 2024, i prešla preko skoro 85 odsto Zemlje. Najveći toplotni talas šezdesetih pokrio je, poređenja radi, oko šest odsto planete i trajao 46 dana. Rojters je Verin trag pratio od Amazonije, gde je u jezeru Tefe uginulo više od 200 rečnih delfina, do Obale Slonovače, gde je propala berba kakaoa. U Evropi se Vera u januaru i februaru 2024. zadržala 31 dan nad Tatrama i podigla temperaturu do 17 °C, a do sredine februara je, po procenama lokalnih medija, četvrtina evropskih skijališta bila zatvorena jer nije bilo snega.
Toplotna oluja koja je i sada aktivna zove se Raimundo. Traje od 28. februara 2026, dotakla je skoro tri četvrtine površine planete, a 28. avgusta je pokrivala čak 33,8 odsto Zemlje. Prema Rojtersu, ovog leta je „pržila Evropu“ i raspirivala velike požare u Španiji i Francuskoj. Jedna od toplotnih oluja izazvala je ovog leta i smrtonosnu vrućinu s najvišim junskim temperaturama ikad izmerenim u Bordou, Budimpešti i Bilbau, a evropske vlade su procenile više od 10.000 viška smrtnih slučajeva u samo jednoj nedelji.
„Najveći ubica“
Vrućina, prema procenama na koje se poziva Rojters, ubije skoro pola miliona ljudi godišnje. „Vrućina je najveći ubica od klimatskih promena“, rekao je Džejms Renvik, profesor fizičke geografije na Univerzitetu Viktorija u Velingtonu, koji toplotne oluje opisuje kao „veliki poremećaj za globalnu civilizaciju“. Količina ugljen-dioksida u atmosferi porasla je od šezdesetih do danas za više od 30 odsto, a prosečna površina planete pod toplotnim olujama i talasima za više od 12 puta.
Po Rojtersovoj definiciji toplotni talas može da nastupi u svako doba godine, jer se meri odstupanje od normale za određeni dan i mesto, a ne apsolutna temperatura. U Istanbulu, recimo, julski toplotni talas počinje od 25,6 °C, a u Finiksu od 40,3 °C. Agencija je pokrenula i javni Heat Storm Tracker, koji toplotne oluje imenuje i prati u realnom vremenu.
Trenutnu temperaturu i prognozu za veće gradove pratite u odeljku Vreme na naslovnoj strani, a vesti iz sveta u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: jesen u Beogradu (ilustracija). Foto: Andrija12345678, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar