Novi sukobi demonstranata i policije izbili su u nedelju popodne u Parizu, dan pošto su neredi u Francuskoj dostigli razmere kakve zemlja nije videla godinama. Policija je ponovo bacala suzavac na Trgu Republike, a grupe demonstranata palile su bicikle, javlja Rojters. Protesti protiv visokih cena odneli su jedan život, uhapšeno je više od 2.000 ljudi, a radnje širom zemlje su opljačkane ili oštećene.
U subotu je na demonstracije u desetinama gradova izašlo više od pola miliona ljudi. Ministarstvo unutrašnjih poslova procenjuje da ih je bilo oko 550.000, od toga oko 110.000 u Parizu, navodi Euronjuz. Većina je protestovala mirno, ali su nasilne grupe napadale javne zgrade, pljačkale luksuzne butike i supermarkete i napadale policajce i policijska vozila. Jedan demonstrant umro je u Parizu od srčanog zastoja. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez kaže da je povređeno više od 600 policajaca. Samo pariska policija uhapsila je rekordnih 855 ljudi, piše Rojters.
Izgorela gradska kuća u Limožu
Najteži prizor dao je Limož. Prema saopštenju prefekture, izgrednici su oko 18 časova provalili u gradsku kuću, otvorenu 14. jula 1883, i zapalili je. Toranj se tokom noći srušio, a zgrada je u velikoj meri uništena, javlja Euronjuz. Prefekt departmana Gornja Vijena Moris Barat osudio je „napad paljevinom“.
Gradonačelnik Gijom Geren uporedio je požar sa onim koji je 2019. progutao pariski Notr Dam. „Postojala je jasna, smišljena namera da se gradska kuća spali, a ljudi unutra strahovali su za svoje živote“, rekao je Geren Rojtersu. Zapretio je ostavkom ako grad ne dobije novac za obnovu.
U Bordou je grupa maskiranih ljudi upala u rezidenciju prefekta, a gradonačelnik Toma Kazenav kaže da je opljačkano do sto radnji. U Marselju su izgrednici provalili u gradsku kuću, a u Lionu je zapaljen glavni turistički informativni centar, javlja britanski radio LBC. Gradonačelnik Marselja Benoa Pajan najavio je hitnu pomoć oštećenim preduzećima, a prefektura je i u nedelju popodne prijavila pokušaje provale u radnje, navodi Rojters.
Šteta u desetinama miliona evra
Čišćenje je u nedelju počelo u gradovima od Lila na severu do Marselja na jugu i od Strazbura na istoku do Bordoa na jugozapadu. Ministar Nunjez kaže da je samo u subotu oštećeno nekoliko stotina radnji. Direktor trgovinskog lanca Karfur Aleksandar Bompar rekao je televiziji BFM TV da je oštećeno 50 njihovih prodavnica, od kojih je 20 opljačkano, a šteta se meri desetinama miliona evra.
Ministar ekonomije Rolan Leskir obećao je pomoć vlasnicima radnji. „Oni koji razbijaju platiće, popraviće štetu i odgovaraće za nameru da seju haos“, poručio je.
„Ovde je kao u ratnoj zoni“, rekao je Rojtersu holandski preduzetnik Tije de Bur, koji je sa decom došao u posetu prijatelju u Parizu. Zbog nereda je morao da napusti hotel na Trgu Republike, koji je u subotu bio jedno od žarišta. Na istom mestu su izgrednici napali i ekipu Euronjuza dok je izveštavala sa protesta.
Makron: ništa ne opravdava nasilje, Bardela traži ostavku
Vlada premijera Sebastijana Lekornija nasilje pripisuje krajnjoj levici, „ultralevici“ i kriminalcima koji su, kako tvrdi, podstakli pljačke. Predsednik Emanuel Makron napisao je u subotu uveče na mreži X da u Francuskoj „nema mesta nasilju“ i da će oni koji su „uništavali i napadali prefekture i radnje, pa čak i pljačkali naše gradske kuće“ biti krivično gonjeni i kažnjeni, prenosi Euronjuz.
U obraćanju naciji u nedelju u 20 časova Makron je rekao da „ništa ne opravdava“ nasilje. Oni koji su pljačkali moraće da plate štetu, a oni koji su „pokušali da sruše Republiku“ odgovaraće za to, poručio je, javlja Frans 24. Pre obraćanja sastao se u Jelisejskoj palati sa premijerom i ministrima.
Lider krajnje desnice Žordan Bardela rekao je da je Francuska „ponižena“ i pozvao Makrona da podnese ostavku. Obraćajući se novinarima u jednoj pariskoj policijskoj stanici, za nerede je okrivio „decenije popustljivosti“, gubitak autoriteta i slabljenje policije. Marin le Pen, kandidatkinja krajnje desnice za predsednika, pozvala je na smirivanje u video-poruci: „Nasilje nije mišljenje. Uništavanje nije oblik izražavanja. A haos ne može biti projekat za Francusku.“
Predsednički izbori u Francuskoj održavaju se iduće godine. Makron 2027. odlazi posle deset godina na vlasti, a njegov mandat sve više obeležavaju nezadovoljstvo građana, slaba privreda i rastući dug, ocenjuje Rojters. Američki predsednik Donald Tramp napisao je na mreži Truth Social da „Francuska gori“, za nerede je okrivio imigraciju i poručio Francuzima da „zatvore granice“ i „preuzmu kontrolu“ dok ne bude kasno, prenosi LBC. Imigraciju je za nasilje okrivio i potpredsednik SAD Džej Di Vens, navodi Frans 24.
Od školskih klupa do ulica
Pokret je počeo u septembru u srednjim školama u siromašnim predgrađima severno od Pariza, zbog manjka nastavnika i loših uslova u školama. Proširio se u protest protiv nejednakosti, rezova u javnoj potrošnji i sve skupljeg života, uključujući cene goriva, piše Rojters. Srednjoškolci su protestovali širom zemlje već početkom oktobra, a subotnji marševi spojili su njihov pokret sa širim nezadovoljstvom.
Ministar Nunjez je 7. oktobra obustavio upotrebu šok-bombi protiv srednjoškolaca, pošto je petnaestogodišnjak u Lansu ostao bez šake u sukobu sa policijom, javila je australijska agencija AAP. Za subotnje proteste ponovo ih je dozvolio, a policijska inspekcija ispituje najmanje dvadesetak prijava za prekomernu upotrebu sile, navodi LBC.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: zgarište ograda i otpada kod Porte Sen Deni u Parizu posle nereda 17. oktobra 2026. Foto: Guallendra, Wikimedia Commons, CC0, isečak.
Ostavite komentar