Srbija je na najnovijem Indeksu percepcije korupcije (CPI) organizacije Transparency International dobila svega 33 od mogućih 100 poena i zauzela 116. mesto od 182 države i teritorije. To je njen najslabiji rezultat otkako je 2012. uvedena sadašnja metodologija. Po plasmanu na listi Srbija nije bila ovako nisko od 2004. godine, navodi Transparentnost Srbija, ogranak te organizacije u Srbiji.
Indeks za 2025. objavljen je 10. februara 2026. i to je poslednja dostupna lista. Transparency International nove rezultate po pravilu objavljuje početkom godine.
Sa 36 na 33 poena za dve godine
Na indeksu za 2023. Srbija je imala 36 poena i bila na 104. mestu od 180 zemalja. Godinu kasnije pala je na 35 poena i 105. mesto, a sada je na 33 poena i 116. mestu. Prema Transparentnosti Srbija, to je 45 mesta niže od najboljeg plasmana, koji je zemlja imala pre deceniju.
Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić ocenio je da je stanje alarmantno i gore nego ranijih godina, kada je Srbija tapkala u mestu ili blago napredovala.
Poslednja u okruženju
Srbija je prvi put najlošije ocenjena zemlja Zapadnog Balkana i bivše Jugoslavije, iza Bosne i Hercegovine, koja ima 34 poena. Albanija ima 39, Severna Makedonija 40, Crna Gora 46, Hrvatska 47, a Slovenija 58 poena. Ispred Srbije su i susedne članice Evropske unije: Mađarska i Bugarska sa po 40 i Rumunija sa 45 poena.
Srbija je devet poena ispod svetskog proseka, koji je pao na 42, najniže u više od deset godina, i 29 poena ispod proseka Evropske unije. U Evropi su, prema Transparentnosti Srbija, niže ocenjene samo Belorusija i Turska (po 31) i Rusija (22). Na vrhu liste su Danska (89) i Finska (88), a na dnu Somalija i Južni Sudan sa po devet poena.
Pritisak na tužilaštvo i tajni ugovori
Transparency International u regionalnom izveštaju kao uzroke pada u ovom delu Evrope navodi slabe institucije i nazadovanje demokratije. Za Srbiju posebno ističe da se Tužilaštvo za organizovani kriminal, pošto je počelo da istražuje navodne zloupotrebe članova vlade, suočava sa sve većim pritiskom: kampanjama blaćenja koje predvodi vlada, ometanjem saradnje sa policijom i izmenama zakona koje slabe njegovu moć da istražuje organizovani kriminal i korupciju na visokom nivou.
U istom izveštaju piše da je vlada Srbije potpisala tajni ugovor sa stranim investitorom i nezakonito ukinula zaštitu kulturnog dobra kako bi na njegovom mestu nikao luksuzni hotel. Projekat se ne imenuje, ali opis odgovara slučaju Generalštaba u Beogradu.
Regionalna savetnica Transparency Internationala Lidija Prokić rekla je za Balkan Insight da pad ocene ima veze i sa pritiskom vlasti na civilno društvo, nezavisne medije i demonstrante.
Šta indeks meri
CPI ne meri samu korupciju, već kako je u javnom sektoru vide stručnjaci i privrednici. Ocena se izvodi iz 13 nezavisnih izvora, među kojima su Svetska banka i Svetski ekonomski forum, na skali od 0 (izrazito korumpirano) do 100 (veoma čisto).
Posle godina najava reformi i jačanja institucija, pad od tri poena za dve godine pokazuje da stručnjaci i privrednici čije procene čine indeks ne vide da je korupcija u Srbiji stavljena pod kontrolu. O tome kako sukob interesa izgleda u praksi pisali smo u tekstu Konflikt interesa u zdravstvu: tihi ubica o kome se ćuti, a o policiji i institucijama u tekstu Skandal: Veselin Milić i dalje pomoćnik direktora policije.
Sve vesti iz Srbije pratite u rubrici Vesti.
Grafikon: Nezavisno, prema podacima Transparency Internationala (CPI 2025).
Ostavite komentar