Da bi posle izbora 25. oktobra preuzela vlast, opoziciji je potrebno najmanje 126 od 250 poslanika. Prema simulaciji Nezavisnog, zasnovanoj na poslednjim anketama, za to nije dovoljno samo osvojiti više glasova od vlasti. Iz brojki proizlaze četiri uslova.
1. Više od polovine glasova, ili skoro polovina za jednu listu
Opozicioni blok Studentske liste, Evropske Srbije i NADA-e ima podjednake šanse za većinu tek kada osvoji oko 50,5 odsto važećih glasova. Sa 51,5 odsto šansa raste na 92 odsto. Studentskoj listi, ako sama prikupi glasove opozicije, za podjednake šanse dovoljno je oko 48,3 odsto, a za gotovo sigurnu većinu oko 49,5 odsto.
Vlast je u povoljnijem položaju. Vučićevoj listi i SPS-u, uz oko deset mandata manjinskih saveznika (SVM, SPP, lista Rasima Ljajića i Ruska stranka), za podjednake šanse dovoljno je oko 45 odsto glasova. Manjinske liste ne moraju da pređu cenzus, a količnik im se uvećava za 35 odsto, pa sa oko četiri odsto glasova osvajaju oko 12 mandata.
2. Nijedan glas ispod cenzusa
Evropska Srbija ostaje ispod cenzusa od tri odsto u 60, a NADA u 70 odsto simulacija. Glasovi za listu ispod cenzusa ne donose nijedan mandat. Kada obe liste pređu cenzus, opozicioni blok sa 50 do 51 odsto glasova ima većinu u 96 odsto simulacija. Kada bar jedna padne, šansa je između 40 i 50 odsto.
Koalicija Narodna Srbija je povlačenje svoje liste obrazložila željom da doprinese referendumskoj atmosferi i zajedničkom nastupu opozicije, piše Vreme.
3. Dogovor posle izbora
Čak i sa dovoljno mandata, većina zavisi od toga da li će se opozicione liste dogovoriti. NADA je desna, a Evropska Srbija proevropska koalicija. Bez NADA-e, šansa da Studentska lista i Evropska Srbija imaju većinu pada sa 44 na 37 odsto. U oko šest odsto simulacija većinu opoziciji donose manjinske liste SDA Sandžaka i albanska lista. Vlasti je podrška manjinskih saveznika presudna u 17 odsto simulacija.
4. Neopredeljeni i izlaznost
U istraživanju CRTA-e opredeljeno je bilo 70 odsto ispitanika, a Faktor plus procenjuje izlaznost na 62 odsto, piše Politika. Na izborima 2023. izašlo je 58,8 odsto birača. Pomeranje neopredeljenih i promena izlaznosti za nekoliko poena mogu da preokrenu ishod, jer je razlika među anketama veća od razlike između blokova.
Ukratko
- oko 50,5 odsto važećih glasova za opozicioni blok, odnosno oko 48,3 odsto za Studentsku listu samu
- sve opozicione liste iznad cenzusa od tri odsto
- dogovor opozicionih lista posle izbora, uz moguću podršku manjinskih lista
- glasovi neopredeljenih birača
Kompletnu simulaciju, sa anketama i metodologijom, pročitajte u tekstu Simulacija izbora: vlast i opozicija bez jasnog favorita. Povezano: Novak i Srđan Đoković diskretno podržali Studentsku listu. Sve vesti o izborima pratite u rubrici Izbori.
Brojke su iz Monte Karlo simulacije Nezavisnog (100.000 ponavljanja) i nisu prognoza izbornog rezultata. Grafikon: Nezavisno.
Ostavite komentar