Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je ove nedelje da se nada da će Aleksandar Vučić biti premijer Srbije, a slovački premijer Robert Fico danas je specijalni gost skupa Srpske napredne stranke u Beogradskoj areni. Na drugoj strani, listu „Evropska Srbija – Marinika Tepić – Zdravko Ponoš“ podržali su predsednik Partije evropskih socijalista Stefan Leven, dvoje evroposlanika i socijalisti iz Austrije i Francuske. Da li je takva strana podrška na izborima legalna? Ukratko: reči podrške jesu, a novac i besplatne usluge iz inostranstva nisu, uz jedan izuzetak.
Ko je koga podržao
Putin je na plenarnoj sednici Valdajskog kluba rekao: „Sadašnje rukovodstvo Srbije, bivši predsednik i, nadam se, budući premijer Aleksandar Vučić, vodi uzdržanu politiku i pokazuje želju za saradnjom sa Rusijom“, preneo je BBC na srpskom. Dodao je da Moskva to pozdravlja i da će uzvratiti istom merom, i pohvalio to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji. Vučić je krajem septembra podneo ostavku na mesto predsednika i predvodi listu „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ na izborima 25. oktobra.
Fica je najavio sam Vučić: „Moj gost sutra u ’Areni’, nešto pre 18 sati, biće predsednik vlade Slovačke Robert Fico“, preneo je Radio 021.
Za listu „Evropska Srbija“ podrška je, prema saopštenjima Stranke slobode i pravde (SSP), stigla od četiri adrese:
- Petra Bajer, poslanica i spoljnopolitička portparolka austrijske Socijaldemokratske partije (SPÖ), poručila je 21. septembra da su Evropi danas potrebni ljudi koji se hrabro bore za evropske vrednosti, piše Nova. Bajer je od januara i predsednica Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, čija je delegacija posmatrala prethodne parlamentarne izbore u Srbiji, decembra 2023.
- Andreas Šider, austrijski evroposlanik, rekao je 26. septembra u Beču, gde su ga posetili Dragan Đilas i Konstantin Samofalov: „Mislim da je ovo najbolji trenutak da podržimo proevropsku Srbiju, jer Srbija je deo Evrope i mora postati deo Evropske unije“, prenosi N1.
- Francuski socijalisti, šestoro funkcionera Socijalističke partije, među njima i evroposlanica Kloe Ridel, poručili su: „Francuskoj je potrebna snažna veza sa Srbijom. Evropi je potrebna evropska Srbija. A Srbiji je potrebno da može slobodno da bira svoju budućnost“, piše Glas Šumadije.
- Stefan Leven, predsednik Partije evropskih socijalista (PES) i bivši premijer Švedske, poručio je 2. oktobra u video-poruci da je ovo „presudan trenutak za jačanje demokratije, vraćanja poverenja u institucije“, prenosi N1.
Šta kaže zakon: reči da, novac ne
Nijedan zakon u Srbiji ne zabranjuje stranom političaru da kaže koga podržava. Zakon o finansiranju političkih aktivnosti uređuje novac, a ne reči. Njegov član 12 zabranjuje finansiranje stranaka, koalicija i grupa građana „od stranih država“ i „stranih fizičkih i pravnih lica, osim međunarodnih političkih udruženja“. Odmah zatim stoji: „Prilog koji međunarodna politička udruženja daju političkom subjektu ne može biti u novcu.“
Prilog nije samo uplata. Po članu 9, prilog je i poklon, „kao i usluge pružene bez naknade ili pod uslovima koji odstupaju od tržišnih“. Avionska karta, hotel, bina, oglasi na društvenim mrežama ili snimanje spota koje plati neko iz inostranstva zato se računaju kao strano finansiranje.
Izmene zakona usvojene u julu ove godine („Službeni glasnik“ 63/2026) dodale su i pravila za „kampanju trećih lica“, odnosno za one koji vode kampanju za neku listu ili protiv nje, a nisu njen deo. Novi član 23b takvu kampanju izričito zabranjuje i stranim državama i stranim licima. Kampanja trećih lica je, po zakonu, plaćena aktivnost ili nenovčano davanje vrednije od četvrtine prosečne plate: oglasi, letci, skupovi, konferencije. Izjava koja ništa ne košta u to ne spada. Granica je, dakle, ko plaća, a ne ko govori.
Putin, Fico i pitanje ko plaća
Putinova izjava nijednu listu nije koštala ni dinara, pa je zakon o finansiranju ne dotiče. Ruska država, kao ni bilo koja druga strana država, ne sme da finansira nijednu listu, ni novcem ni uslugama. Diplomata Ivan Vujačić za Vreme ocenjuje da se takva podrška „između ostalog, smatra mešanjem u unutrašnje stvari neke zemlje“. Podsetio je da je i Donald Tramp podržao Viktora Orbana i „poslao svog potpredsednika da govori na njegovom zboru, što se ispostavilo kao vrlo kontraproduktivno“.
Kod Fica je ključno pitanje ko plaća put i boravak. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija, za Danas navodi tri mogućnosti. Prva je da troškove plati domaća stranka, i tada je to običan trošak kampanje koji mora da se vidi u izveštaju. Druga je podrška sestrinske stranke iz inostranstva, što je, kaže, „prilično uobičajeno“. Najspornija je treća: „da na stranačkom mitingu učestvuje zvanični predstavnik strane države u tom svojstvu, pogotovo ako ta država snosi trošak putovanja i boravka“. Nenadić veruje da bi Ficovo učešće u službenom svojstvu na partijskom mitingu „bilo suprotno i slovačkim propisima“ i smatra da Agencija za sprečavanje korupcije to treba da proveri po službenoj dužnosti, a ne da čeka izveštaje o troškovima.
Ficova stranka Smer i SNS nisu u istoj evropskoj partiji. SNS je pridruženi član Evropske narodne partije, a Smer je isključen iz Partije evropskih socijalista u oktobru 2025. Po slovu srpskog zakona, izuzetak ionako važi samo za međunarodna politička udruženja, a ne i za pojedinačne stranke iz drugih država.
Slično pitanje otvoreno je i 2012, kada je bivši gradonačelnik Njujorka Rudi Đulijani učestvovao u kampanji SNS-a. Tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije zatražila je od SNS-a da u roku od tri dana dostavi izveštaj o troškovima njegovog boravka, jer nije bilo jasno da li je reč o prilogu u vidu usluge, novčanom prilogu ili nečemu što zakon o finansiranju uopšte ne pokriva, podseća Danas.
Evropski socijalisti: smeju da pomognu, ali ne novcem
Za listu „Evropska Srbija“ važi isto pravilo. Video-poruka Stefana Levena, izjava Andreasa Šidera i poruka francuskih socijalista ne koštaju listu ništa i zakon ih ne zabranjuje. PES je evropska politička partija, dakle međunarodno političko udruženje, pa bi listi smeo da pomogne i uslugama, ali ne i novcem. Austrijska SPÖ i francuska Socijalistička partija su, međutim, pojedinačne stranke iz drugih država. One po slovu zakona ne smeju da plate ništa za kampanju u Srbiji, ni u novcu ni u uslugama.
Šta kaže međunarodno pravo
Međunarodno pravo zabranjuje državama da se mešaju u unutrašnje stvari drugih država, ali je Međunarodni sud pravde u presudi Nikaragva protiv SAD (1986) zabranjenu intervenciju vezao za prinudu. Izjava podrške, ma koliko bila nediplomatska, sama po sebi nije prinuda. Strože pravilo važi za diplomate: po članu 41 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, ambasadori i drugo diplomatsko osoblje dužni su da se ne mešaju u unutrašnje poslove države u kojoj služe. To pravilo važi za akreditovane diplomate, odnosno za strane ambasade u Beogradu, a ne za šefove država, vlada i stranaka.
Venecijanska komisija Saveta Evrope i OEBS/ODIHR u smernicama o regulisanju političkih stranaka iz 2020. navode da države smeju da zabrane donacije iz inostranstva, da bi sprečile nedozvoljen uticaj stranih interesa, uključujući strane vlade. Istovremeno traže da se pažljivo regulišu stranke koje deluju na međunarodnom nivou, posebno zbog uloge evropskih političkih partija. Podršku za izgradnju stranaka i obuku smatraju prihvatljivom, dok god se ne koristi za finansiranje izbornih kampanja. Evropski sud za ljudska prava je 2007, u predmetu baskijske stranke iz Francuske (Parti nationaliste basque protiv Francuske), prihvatio francusku zabranu da stranka prima novac od stranke iz druge države.
Kako je u drugim zemljama
U Nemačkoj su donacije strankama sa izvora van Evropske unije, uz male izuzetke, zabranjene. Kada je Ilon Mask u januaru 2025. na svojoj mreži X vodio razgovor sa liderkom AfD-a Alis Vajdel, služba Bundestaga proveravala je da li je reč o nedozvoljenoj stranačkoj donaciji, pisao je pravni portal LTO. Berlinski upravni sud je još 2020. reklamnu kampanju jedne švajcarske firme za tadašnjeg političara AfD-a Jerga Mojtena ocenio kao nezakonitu stranačku donaciju.
Najdalje je otišla Rumunija. Tamošnji Ustavni sud poništio je u decembru 2024. predsedničke izbore, posle objavljivanja dokumenata obaveštajnih službi o neprijavljenom finansiranju kampanje Kalina Đeorđeskua na TikToku i sumnji da iza nje stoji strana država, navodi Univerzitet u Portsmutu. Ni tamo nije presudila nečija izjava podrške, već novac koji nije prijavljen.
Ko proverava i kada ćemo znati
Nadzor vrši Agencija za sprečavanje korupcije. Svaka lista mora da joj podnese preliminarni izveštaj o troškovima kampanje najkasnije pet dana pre glasanja, dakle do 20. oktobra, a Agencija ga objavljuje u roku od dva dana. Konačni izveštaj podnosi se u roku od 30 dana od objavljivanja ukupnih rezultata izbora.
Stranka koja primi nenovčani prilog iz zabranjenog izvora, ili ne vrati zabranjeni novac u roku od 15 dana, plaća kaznu od 200.000 do dva miliona dinara, a odgovorno lice od 50.000 do 150.000 dinara. Tako pribavljena sredstva se oduzimaju, a stranka gubi i deo novca iz budžeta za redovan rad u narednoj godini, najmanje desetinu. Ko daje ili pribavlja novac za stranku protivno zakonu da bi prikrio njegov izvor ili iznos, čini krivično delo za koje je predviđen zatvor od tri meseca do tri godine, a za iznose veće od 1,5 miliona dinara od šest meseci do pet godina.
Ukratko: Putin, Fico, Leven, Šider i francuski socijalisti smeju da kažu za koga navijaju. Ne smeju da plate. Da li je iko od njih ipak nešto platio, pokazaće izveštaji o troškovima kampanje i eventualne provere Agencije.
Pročitajte i: Džo Vilson traži ukidanje statusa SNS-a u Evropskoj narodnoj partiji. Sve vesti o izborima pratite u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: Aleksandar Vučić i Vladimir Putin u Pekingu, 2. septembra 2025, arhivska fotografija. Foto: Kremlin.ru (President of Russia), Wikimedia Commons, CC BY 4.0, isečak.
Ostavite komentar