„Ovo vam je bruto domaći proizvod po glavi stanovnika 2012: 4.870 evra. Ovo je 2027: 15.934 evra po glavi stanovnika“, rekao je Aleksandar Vučić 27. septembra, u obraćanju u kom je podneo ostavku na mesto predsednika Srbije. Više nego trostruko veći BDP po stanovniku zvuči kao dokaz da građani žive tri puta bolje. Ali iznos u evrima ne govori koliko je Srbija stvarno napredovala.
Prva Vučićeva cifra je ostvarena, a druga je projekcija za 2027. godinu. Prema Eurostatu, BDP po stanovniku Srbije 2025. iznosio je 13.540 evra, 2,8 puta više nego 2012.
Šta je u evrima, a šta u životu
Iznos BDP-a u evrima ne zavisi samo od toga koliko se više proizvodi. Na njega utiču i rast cena i kurs, a na iznos po stanovniku i broj stanovnika. Od 2012. do 2025. potrošačke cene u Srbiji porasle su za oko 75 odsto, a cene ukupne domaće proizvodnje, koje meri deflator BDP-a, za 88 odsto, pokazuju podaci Eurostata. Kurs je pri tom ostao gotovo isti: evro je 2012. u proseku vredeo 113, a 2025. 117 dinara.
Broj stanovnika je za to vreme pao za devet odsto, sa 7,22 na 6,57 miliona. Kada se ista proizvodnja deli na manje ljudi, iznos „po glavi“ raste i bez ikakvog napretka.
Realno: polovina, a ne trostruko
Kada se izbaci rast cena, BDP po stanovniku Srbije od 2012. do 2025. porastao je za 54 odsto, sa 5.950 na 9.140 evra u cenama iz 2020. Ukupan BDP realno je veći za 39 odsto. To je stvaran napredak, ali je reč o rastu za polovinu, a ne o utrostručenju. Privreda je u tom periodu rasla prosečno 2,6 odsto godišnje, a rast veći od četiri odsto zabeležen je u samo tri godine: 2018, 2019. i 2021.
Koliko smo se približili Evropi
Pravo merilo napretka nije iznos u evrima, već sustizanje razvijenih zemalja. Po BDP-u po stanovniku u standardu kupovne moći, koji uzima u obzir razlike u cenama, Srbija je 2012. bila na 41,2 odsto proseka Evropske unije, a 2025. na 51,8 odsto. Za 13 godina zaostatak za prosekom EU smanjen je za oko petinu.
Istim tempom, od oko 0,8 procentnih poena godišnje, Srbija bi do 75 odsto proseka EU stigla za 28 godina, a do samog proseka za oko 60. Da bi do 75 odsto stigla za 15 godina, morala bi da raste blizu četiri odsto godišnje po stanovniku, pod pretpostavkom da EU nastavi da raste kao prethodnih 13 godina, prosečno 1,3 odsto. Za stvarno sustizanje rast je, dakle, morao da bude iznad četiri odsto, a ne 2,6.
Pravo pitanje za vlast zato ne glasi koliko je iznos u evrima veći, već koliko je za 14 godina stvarno porastao životni standard i koliko smo se približili razvijenoj Evropi. Podaci kažu: realno za polovinu, a od zaostatka za EU nadoknađena je petina.
Izvor podataka: Eurostat (BDP po stanovniku u tekućim evrima, u cenama iz 2020. i u standardu kupovne moći, deflator BDP-a, harmonizovani indeks potrošačkih cena, broj stanovnika i kurs evra), preuzeto 1. oktobra 2026. Podaci za poslednju godinu mogu biti revidirani. Proračuni: Nezavisno.
Sve vesti o ekonomiji pratite u rubrici Ekonomija.
Naslovni grafikon: Nezavisno, prema podacima Eurostata.
Ostavite komentar