Predsednik Poljske Karol Navrocki optužio je premijera Donalda Tuska da je organizovao prisilno preuzimanje Ustavnog suda Poljske, pošto su sudije koje je ove godine izabrala vladajuća većina u petak uveče suspendovale predsednika suda Bogdana Švjenčkovskog (Święczkowski). U izjavi koju je rano u subotu ispred suda pročitao Navrockijev saradnik, to je nazvano „prisilnim preuzimanjem ustavnog organa“, javlja Rojters.
Šta se dogodilo u petak uveče
Sedmoro sudija koje je izabrao Sejm ušlo je u petak, 30. oktobra, uveče u zgradu suda. Sudija Ana Korvin-Pjotrovska (Korwin-Piotrowska) saopštila je da je Švjenčkovskog i potpredsednika suda Bartlomjeja Sohanjskog suspendovala na mesec dana i da kao sudija sa najdužim stažom preuzima vođenje suda. Taj osnov je sporan, jer se ona poziva na ukupan sudijski staž, a ne na staž u samom Ustavnom sudu, piše Al Džazira. Portparolka suda Veronika Šćibor rekla je da je obezbeđenju naređeno da se spakuje i ode, i ocenila da je trenutak izabran namerno, dok deo zaposlenih nije bio na poslu, prenosi Euronjuz.
Interventna policija okružila je zgradu. Varšavska policija navodi da je raspoređena po informaciji Korvin-Pjotrovske o mogućim pretnjama sudijama i zaposlenima i opasnosti po javni red, i da u zgradu nije ulazila. Ispred suda se okupilo nekoliko stotina demonstranata koji su tražili da se Švjenčkovski vrati na funkciju. Njegove pristalice su električnim alatom presekle ogradu, a policija je njemu samom zabranila ulazak u dvorište suda, piše Notes from Poland. Troje ljudi je privedeno pošto su se, prema policiji, popeli na ogradu, a na policajce su bacani predmeti, javlja Anadolija. Zvanični nalog suda na mreži X nazvao je suspenziju nezakonitom i „pučem“ i poručio da Švjenčkovski i Sohanjski ostaju na funkcijama.
Predsednik okrenuo avion i progurao se u sud
Navrocki je u tom trenutku leteo u državnu posetu Senegalu. Avion je okrenuo iznad južne Španije. „U ovakvom trenutku predsednik mora da bude u Poljskoj. Prekidam let za Senegal. Vraćam se“, napisao je na mreži X, prenosi Anadolija.
U sud je otišao zajedno sa prvim predsednikom Vrhovnog suda Zbignjevom Kapinjskim, javlja Euronjuz. Na snimcima koje je oko jedan posle ponoći objavio sudija Maćej Berek, bliski Tuskov saradnik, vidi se naguravanje na vratima: predsednik je tražio od Korvin-Pjotrovske da se skloni i progurao se pored nje. Predsednikov saradnik Marćin Pšidač tvrdi da su Korvin-Pjotrovska i sudija Kristijan Markjevič „povredili nepovredivost šefa države“, a Berek da je predsednik „velikom silom naleteo na sudiju Korvin-Pjotrovsku“. Na drugom snimku Navrocki, okružen pripadnicima državne zaštitne službe, govori sudijama: „Vi niste sudije Ustavnog suda.“ Iz zgrade je izašao oko pet ujutru, piše Notes from Poland.
Izjavu u njegovo ime pročitao je šef kabineta Pavel Šefernaker. „Noćas je narušen ustavni poredak Republike Poljske“, navodi se u njoj, uz poziv da se „ponovo uspostavi pravni poredak“. Navrocki je za subotu popodne sazvao hitne konsultacije sa poslaničkim grupama. Potpredsednik vlade Vladislav Kosinjak-Kamiš, čija je Narodna stranka (PSL) deo Tuskove koalicije, rekao je da će doći. Levica je poziv odbila. Šefica njene poslaničke grupe Ana-Marija Žukovska rekla je da se ne može prihvatiti poziv nekoga ko je odgovoran za stanje u sudu.
Tusk: Nema drugog načina
Tusk je na mreži X napisao da je vraćanje vladavine prava obaveza njegove vlade, posle godina u kojima je, prema oceni Evropske unije, prethodna vlast stranke Pravo i pravda (PiS) tu vladavinu potkopavala. Taj proces je, kako je naveo, težak i ponekad bolan i zahteva odlučne poteze. „Nema drugog načina“, poručio je Tusk, prenose Rojters i Anadolija.
Ministar pravde Valdemar Žurek, koji je ujedno i generalni tužilac, podržao je Korvin-Pjotrovsku, a ponašanje predsednika nazvao je sramnim. „Ponašanje predsednika me je izuzetno uznemirilo“, rekao je Žurek i dodao da se na snimcima vidi kako predsednik „na silu ulazi i napada sudije“. Nada se, kaže, da će tužioci reagovati, jer predsednički imunitet ne sme da bude izgovor za takvo ponašanje. Žurek je podneo i pet zahteva za skidanje imuniteta, četiri za Švjenčkovskog i jedan za Sohanjskog, uz obrazloženje da je reč o „ozbiljnim krivičnim predmetima“.
Lider PiS-a Jaroslav Kačinjski, koji je sa bivšim premijerom Mateušem Moravjeckim i bivšom predsednicom suda Julijom Pšilembskom došao na protest, nazvao je događaje „pučem protiv Ustavnog suda“, pozvao Navrockog da interveniše i upozorio da Poljska rizikuje da postane „policijska država“, prenose Anadolija i Euronjuz. Ni u Tuskovoj koaliciji nisu svi zadovoljni. Šimon Holovnja iz stranke Poljska 2050 rekao je da ovi događaji „sramote Poljsku“. Kritikovao je Švjenčkovskog i sudije koje je postavio PiS, ali i upozorio da se sud „silom“ ne može popraviti i da bi to samo produbilo njegov pad.
Spor star deset godina
Spor počinje 2015. godine, kada je vlast od Tuskove Građanske platforme preuzeo PiS. Odlazeći parlament izabrao je tada pet sudija, od kojih je sud kasnije samo za troje utvrdio da imaju zakonit osnov. Nova većina PiS-a izabrala je zamene i za ta tri već popunjena mesta, a tadašnji predsednik Andžej Duda odbio je da zakletvu primi od zakonito izabranih sudija. Evropski sud za ljudska prava presudio je 2021. da je učešće nepropisno imenovanog sudije prekršilo pravo na sud ustanovljen zakonom, a sud Evropske unije je u decembru 2025. utvrdio da poljski Ustavni sud ne ispunjava uslove nezavisnog suda, navodi Al Džazira.
Tuskova koalicija, na vlasti od decembra 2023, ne priznaje legitimnost suda u sadašnjem sastavu i ignoriše njegove presude. Ove godine Sejm je izabrao osam od 15 sudija, a Navrocki je odbio da primi zakletvu od petoro, među kojima su Korvin-Pjotrovska, Markjevič i Berek. Oni su se zakleli u parlamentu, ali im Švjenčkovski nije dozvolio da sude. Berek je do nedavno bio ministar u Tuskovoj vladi, pa su njegov izbor u septembru kritikovali i pojedini koalicioni partneri, jer se kosi sa obećanjem da će pravosuđe biti depolitizovano.
Šta sledi
Korvin-Pjotrovska je za 3. novembar sazvala opštu sednicu sudija. Al Džazira podseća da bi pokušaji skidanja imuniteta mogli dodatno da zaoštre sukob ako se ospori sastav ili kvorum te sednice. Parlamentarni izbori u Poljskoj održavaju se sledeće godine, a pravnik Marćin Mačak smatra da Tusk možda zaoštrava kurs kako bi pokrenuo razočarane birače. To je, kaže, „rizična strategija“ koja „može da pokrene njegovu bazu, ali da odbije umerenije birače“. Mačak upozorava i da bi buduće vlade mogle da se pozovu na ove događaje kako bi slale policiju u sud da rešava pravne sporove, i da bi, kakva god bila trenutna politička korist, „dugoročne posledice po institucije mogle da budu duboko štetne“.
Poljski primer pokazuje koliko je teško smeniti ljude koje je postavila prethodna vlast kada sami ne žele da odu. Tuskova vlada to pokušava skoro tri godine, a sada je i deo njenih partnera upozorava da se to ne radi silom. Slično pitanje otvoreno je i u Srbiji, gde je posle izbora Studentska lista zatražila ostavke na vrhu službi bezbednosti, policije i tužilaštva, kao i ostavku predsednika Ustavnog suda Srbije Vladana Petrova.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija (ilustracija): ulaz u zgradu Ustavnog suda Poljske u Varšavi, januar 2016. Foto: Adrian Grycuk, Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0 PL, isečak.
Ostavite komentar