Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je opšte obavezno uputstvo kojim svih 87 javnih tužilaštava u Srbiji, uključujući Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, obavezuje da komisiji Vrhovnog javnog tužilaštva bez odlaganja omoguće uvid u svaki predmet koji zatraži. Uputstvo je tužilaštvima stiglo u sredu ujutru, 28. oktobra, a kontrola je, prema saznanjima Danasa, prvo ušla u Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu, na čijem je čelu Nenad Stefanović.
Komisiju čini pet tužilaca Vrhovnog javnog tužilaštva, a formirana je rešenjem vrhovne javne tužiteljke od 27. oktobra, piše 021.rs.
Šta nalaže uputstvo
Glavni javni tužioci, odnosno tužioci koji ih po godišnjem rasporedu zamenjuju, moraju članovima komisije da omoguće uvid u svaki predmet koji oni opisno ili na drugi način odrede, i da im obezbede uslove za rad u prostorijama tužilaštva. Cilj je, kako se navodi, zakonito, delotvorno i jednoobrazno postupanje svih tužilaca, kao i praćenje i usmeravanje rada tužilaštava i nadzor nad primenom opštih obaveznih uputstava, prenosi Beta.
Komisija posebno gleda krivične predmete za dela protiv života i tela, slobode i prava čoveka i građanina, izbornih prava, privrede, ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije i službene dužnosti, a može da zatraži i druge predmete za koje proceni da su važni. Uputstvo se poziva na član 31. Zakona o javnom tužilaštvu i upozorava da je njegovo neizvršavanje disciplinski prekršaj, prema članu 115. istog zakona.
VJT u Beogradu: četvrti nadzor za dve godine
Među prvim predmetima koje je komisija zatražila od Stefanovića su, kako saznaje Danas, slučajevi Nadstrešnica, Zvučni top i Senjak. Nova.rs je, pozivajući se na nezvanične izvore, objavila da se proveravaju i hapšenja kritičara vlasti, naredbe o prisluškivanju i zakonitost nagodbi koje je to tužilaštvo sklapalo. Nijedna institucija zvanično nije potvrdila koji su predmeti na proveri. O upotrebi zvučnog topa na protestu u Beogradu pisali smo ranije.
VJT u Beogradu saopštilo je da postupa po uputstvu i da je komisiji „omogućilo uvid u svaki predmet VJT-a u Beogradu koji su zatražili“. Iz tog tužilaštva navode da je ovo četvrti komisijski nadzor njihovih predmeta u poslednje dve godine po nalogu Vrhovnog javnog tužilaštva, kome su u istom periodu dostavili desetine predmeta. „U tom smislu ističemo da su neprimereni naslovi i informacije koje su izneti u pojedinim medijima, jer VJT u Beogradu postupa isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije“, navodi se u saopštenju.
Vrhovno javno tužilaštvo iznelo je drugačiju sliku. „Ranija traženja na uvid predmeta radi kontrole su u najvećem broju bila ignorisana ili odbijena. Apelaciono JT u Beogradu nije vršilo svoju funkciju praćenja i usmeravanja rada“, navodi se u saopštenju koje je preneo Danas. Kontrola, prema tom saopštenju, obuhvata sve predmete, a posebno one koji se izdvajaju po težini krivičnog dela, zaprećenoj kazni i stepenu tajnosti, i trajaće koliko bude potrebno. Vrhovno tužilaštvo dodaje da je posle promene sastava Visokog saveta tužilaštva početkom 2025. godine na sednicama tog tela „vrlo brzo postalo jasno da odluke koje nisu po volji izvršnoj vlasti neće moći da budu usvajane“.
Ministarstvo pravde: redovna praksa, ne iznenađenje
Ministarstvo pravde, koje radi u tehničkom mandatu, saopštilo je da komisijski nadzor predstavlja „redovnu praksu postupanja u skladu sa ovlašćenjima Vrhovnog javnog tužioca a ne neko iznenađenje kako to pojedinci pokušavaju da predstave u medijima“. Prema ministarstvu, sva tužilaštva doći će na red, jer nadzor sprovodi petočlana komisija, a Vrhovno javno tužilaštvo ima ukupno 13 tužilaca, računajući i vrhovnu javnu tužiteljku.
Ministarstvo je ocenilo da je „targetiranje javnih tužilaštava i javnih tužilaca“ za svaku osudu, jer se, kako navodi, „na taj način podižu već ionako povišene tenzije u društvu“. „Ističemo da kontrole moraju da se sprovode u skladu sa zakonom i ustavnom garancijom samostalnosti javnih tužilaca. Takođe očekujemo da će Vrhovni javni tužilac podneti i izveštaj javnosti o svom radu i radu javnog tužilaštva u Srbiji, a što do sada nije bila praksa“, saopštilo je ministarstvo.
„Dobro, ali zašto tek sada?“
Pravnici sa kojima je razgovarao Danas kontrolu uglavnom pozdravljaju, ali pitaju zašto nije počela ranije. „Smatram, i verovatno tu neću biti jedini, da je odavno nešto slično bilo nužno preduzeti. Očigledno je da su ove promene do kojih je došlo ubrzale, osnažile i okuražile Vrhovnu javnu tužiteljku da krene u tom pravcu“, rekao je sudija Miodrag Majić. O VJT-u u Beogradu kaže: „Viši javni tužilac se otvoreno ponašao kao nekakav zaštitnik ove klike koja je do sada bila na vlasti.“
Advokat Jovan Rajić smatra da se „do detalja moraju ispitati okolnosti pod kojima je VJT u Beogradu godinama bilo batina u službi izvršne vlasti“, ali i da „Zagorka Dolovac treba da objasni kako se i zbog čega tek danas setila da ovo uradi i šta ju je u prethodnih deset godina, počev od Savamale sprečavalo da učini isto“.
Član Visokog saveta tužilaštva Predrag Milovanović kaže da je uputstvo „dobar iskorak u pravcu utvrđivanja potencijalnih nepravilnosti u radu svih javnih tužilaštava“, ali dodaje: „Ipak, ovu odluku treba posmatrati u kontekstu promene političke vlasti na izborima održanim pre nekog dana.“
Tužilac Radovan Lazić rekao je za N1 da slanje komisije pokazuje da su vrhovnoj javnoj tužiteljki moguće nezakonitosti bile poznate i ranije. „Jer ništa se sada nije dogodilo, što bi izazvalo takvu akciju. Očigledno je i vrhovna tužiteljka znala i ranije, i to je trebalo da se uradi mnogo ranije“, rekao je Lazić, prenosi 021.rs. Predsednica Udruženja tužilaca Srbije Lidija Komlen Nikolić rekla je za FoNet da je Dolovac upotrebila instrumente koje joj daje zakon i pokazala ko vodi tužilački sistem, ali da je to mogla da uradi mnogo ranije, i podsetila na brojna pisma koja su joj studenti slali poslednje dve godine.
Studentska lista, koja je prema preliminarnim rezultatima Republičke izborne komisije pobedila na vanrednim parlamentarnim izborima 25. oktobra, danas je zatražila ostavku višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića i njegovog zamenika Miodraga Markovića.
Sve vesti o promenama posle izbora u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: Palata pravde u Savskoj ulici u Beogradu, sedište Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, mart 2026 (ilustracija). Foto: Pisanija, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar