Iran i grupe koje naoružava izveli su od početka rata najmanje 135 napada dronovima i raketama na najmanje 84 postrojenja u sedam zemalja oko Persijskog zaliva: Saudijskoj Arabiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru, Kuvajtu, Omanu, Bahreinu i Iraku. Udari na infrastrukturu Zaliva bili su precizni i pogađali su baš opremu bez koje postrojenja ne mogu da rade, pa su izazivali lančane kvarove i ekonomsku štetu u celom regionu. To delom objašnjava kako je Iran mesecima odolevao vojno mnogo jačim Sjedinjenim Državama, pokazuje istraživanje Rojtersa.
Rat je počeo američkim i izraelskim udarima na Iran 28. februara. Uz iransku blokadu Ormuskog moreuza, sposobnost da precizno gađa susede daje Teheranu trajnu pretnju nad zalivskim državama, veliki uticaj na svetsku privredu i adut u pregovorima o miru sa Vašingtonom. Iranski udari pokazuju „preciznost, stručnost u izboru ciljeva i strpljenje“, rekao je Rajan Stivens, bivši koordinator vazdušnih udara u specijalnim jedinicama američkih marinaca, koji je pregledao Rojtersove nalaze.
Vlade krivile krhotine
Rojters je razgovarao sa 36 ljudi upućenih u napade, prikupio fotografije i snimke udara i analizirao zvanična saopštenja i satelitske podatke. Zalivske vlade su u najmanje 34 saopštenja posle napada naglašavale da su štetu izazvale krhotine uspešno presretnutih dronova i raketa. Nalaze je videlo 14 stručnjaka: 11 ljudi iz pogođenih industrija i troje bivših američkih vojnih i bezbednosnih zvaničnika. Svi su ocenili da je veoma malo verovatno da su ključni delovi desetina velikih postrojenja uništeni krhotinama koje nasumično padaju s neba. Mnogi su ukazali na tragove eksplozija i na to koliko su pogođeni delovi važni za rad postrojenja.
U Emiratima, Bahreinu, Kataru, Kuvajtu i Saudijskoj Arabiji zabranjeno je snimanje i deljenje pojedinih fotografija i snimaka posledica napada. „Zalivske države sada procene štete tretiraju kao državnu tajnu“, rekao je Metju Rid, predsednik naftne konsultantske kuće Foreign Reports. Bahrein, jedina država koja je odgovorila na pitanje o zabranama, naveo je da one postoje da bi se zaštitila javna bezbednost i sprečilo da se snimci koriste za procenu ili planiranje novih napada.
Fudžejra, luka koja je zaobilazila Ormuz
Najviše je stradala emiratska luka Fudžejra, glavni izlaz za naftu van Ormuskog moreuza, koju su iranski dronovi i rakete gađali najmanje 19 puta. Udar 9. marta uništio je prvi od dva razvodna čvora luke, sistem od 62 cevovoda kojim nafta i derivati idu od skladišta do vezova za tankere, a nekoliko dana kasnije oštećen je i drugi. Utovar je u nedelji od 16. marta pao na 440.000 barela dnevno, manje od polovine prošlogodišnjeg proseka, prema podacima analitičke firme Kpler. Emiratski zvaničnici štetu iz prva dva napada pripisali su krhotinama. Profesor naftnog inženjerstva sa Univerziteta u Hjustonu Ramanan Krišnamurti kaže da je teško poverovati da su krhotine slučajno pale baš na razvodni čvor. „Ovo je rana na mozgu i srcu.“
Luka je do kraja marta popravljena i postavila je nedeljni rekord izvoza, ali je dron 4. maja ponovo pogodio cevi koje vode do prvog čvora. Izvoz derivata je praktično stao na mesec dana, pa je do 1. juna isplovio samo jedan brod, a potpuni oporavak došao je tek u septembru. Iran je 17. maja pogodio i trafostanicu nuklearne elektrane Baraka u Abu Dabiju, posle čega je jedan od četiri reaktora morao da se napaja iz dizel-generatora za slučaj nužde. Emirati su saopštili da je dron poslala jedna od „naoružanih frakcija u Iraku“. „To znači da je onaj ko stoji iza ovoga tačno znao šta radi“, rekao je direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafael Grosi. Operater elektrane navodi da nije bilo povređenih ni ispuštanja radijacije.
Od tada nema izveštaja o udarima na emiratsku infrastrukturu. Četiri izvora rekla su Rojtersu u junu da su Emirati pristali da odmrznu najmanje 10 milijardi dolara iranskog novca, od čega su tri milijarde puštene, a dvojica od njih da je Iran zauzvrat pristao da prestane da napada Emirate. Ministarstvo spoljnih poslova UAE to je demantovalo. Visoki iranski zvaničnik je u avgustu potvrdio prenos novca, ali je rekao da on nema veze s napadima, već s „ispravkom ponašanja Emirata“.
Američki zvaničnici veruju da je Iran možda dobijao obaveštajne podatke od Rusije i Kine, a trojica zvaničnika, jedan iranski i dvojica iz Zaliva, kažu da se Teheran oslanja i na doušnike sa pristupom osetljivim lokacijama. Prema njihovim rečima, Iran je imao i plan zgrade elektrane Baraka. Kinesko ministarstvo spoljnih poslova odgovorilo je da Kina „dosledno i strogo ispunjava svoje međunarodne obaveze“, a Rusija nije odgovorila.
Gas, aluminijum i voda
Udari na katarski Ras Lafan, kroz koji ide skoro petina svetskog tečnog prirodnog gasa, uništili su dve takozvane hladne kutije, sklopove u kojima se gas hladi i pretvara u tečnost. Direktor kompanije QatarEnergy Saad al Kabi procenio je još u martu da će njihova potpuna popravka trajati tri do pet godina. Bar godinu dana trajaće i obnova katarske rafinerije Perl, emiratskog gasnog kompleksa Habšan i topionice aluminijuma Al Tavila, prema saopštenjima kompanija i proceni analitičke firme IIR Energy.
U Al Tavili, jednoj od najvećih topionica aluminijuma na svetu, stalo je svih 1.262 elektrolizne ćelije. Prva je ponovo pokrenuta posle dva meseca, a krajem avgusta radila je četvrtina njih, javio je Rojters. Kompanija EGA očekuje punu proizvodnju tek u prvom kvartalu 2027. Cena aluminijuma skočila je posle tog napada i lakšeg udara na topionicu u Bahreinu pet odsto, na najviši nivo u četiri godine. Pogođeni su i Amazonovi centri podataka u Emiratima i Bahreinu, gde usluge ni šest meseci kasnije nisu obnovljene jer oštećena oprema nije mogla da se popravi.
Najopasnije je bilo u Kuvajtu, pustinjskoj zemlji koja 90 odsto pitke vode dobija desalinizacijom morske vode. Iran je od 2. marta do 20. jula pogodio najmanje četiri od osam kuvajtskih postrojenja koja istovremeno proizvode struju i pitku vodu, neka i više puta. „Kad biste napali dovoljan deo njihovih kapaciteta, govorimo o nestanku vode za nekoliko dana ili nedelja“, rekao je Majkl Kristofer Lou, direktor Centra za Bliski istok Univerziteta Juta. Kuvajt u aprilu nije izvezao nijedan barel sirove nafte, prvi put od 1991, prema podacima firme TankerTrackers, a kuvajtski aerodrom pogođen je osam puta.
Saudijska Arabija izgubila više od 50 milijardi dolara
Udari povezani s Iranom oštetili su pet od devet najvećih saudijskih rafinerija i tri velika čvora za preradu nafte. Saudijska proizvodnja bila je veći deo prvih šest meseci rata ispod sedam miliona barela dnevno, naspram više od deset miliona pre rata, što je po sadašnjim cenama gubitak veći od 50 milijardi dolara. Rafinerija Džazan, manje od sto kilometara od jemenske granice, pogođena je najmanje četiri puta od 25. jula do 7. septembra i prerada je pala na nulu. Napade na saudijsku obalu Crvenog mora preuzeli su jemenski Huti, kojima su komandanti iranske Revolucionarne garde sredinom jula, prema Rojtersu, doneli opremu za rakete i dronove. Iran tvrdi da ne odgovara za postupke Huta.
„Prosto je: lanac proizvodnje nafte i gasa ovde je razgranat, dostupan i izložen“, napisao je 7. septembra na mreži X predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf. Tri dana kasnije napad iz vazduha pogodio je tri pumpne stanice u saudijskoj pustinji i zaustavio protok kroz naftovod Istok–Zapad do luke Janbu na Crvenom moru, drugi glavni put kojim se zaobilazi Ormuz, što je ugrozilo do četiri odsto svetske ponude nafte. Rijad je napad pripisao iračkim milicijama koje naoružava Iran. Huti su prošle subote pogodili i aerodrom u Rijadu, gde je poginulo 12 ljudi, a više od 300 je ranjeno, javlja Al Džazira.
Pogođene i američke baze
Generalni inspektor Pentagona izvestio je Kongres da su iranski udari oštetili ili uništili stotine zgrada i drugih objekata u američkim bazama u osam zemalja, kao i desetine letelica. Pogođeno je i logističko čvorište mornarice u Bahreinu, pa je Centralna komanda morala da premesti snabdevanje u udaljenije baze poput Dijega Garsije, javlja AP. Saudijski prestolonaslednik je posle serije napada Huta početkom septembra direktno zatražio vojnu pomoć od Donalda Trampa i bio odbijen, ranije je pisao Rojters.
Portparol američke Centralne komande kapetan Tim Hokins rekao je da je komanda „krajnje jasno“ govorila o pretnjama koje Iran predstavlja i da su američke snage, zajedno sa saveznicima u regionu, presrele hiljade dronova i raketa. SAD su, prema njegovim rečima, više puta osudile Iran zbog „neselektivnog gađanja više od deset susednih zemalja i stotina trgovačkih brodova“. Iranska misija pri UN u Ženevi nije odgovorila na Rojtersova pitanja, kao ni vlade Katara, Saudijske Arabije, Kuvajta i Iraka.
Nafta brent je pre rata koštala oko 70 dolara za barel, od marta do maja bila je blizu ili iznad 120 dolara, a u sredu je zatvorena na 106 dolara. Iran ovih dana pojačava i napade na brodove oko Ormuza. Tajna procena američke Centralne obaveštajne agencije još iz 1983, objavljena 2019, upozoravala je da bi Iran na pretnje mogao da odgovori napadima na energetska postrojenja zalivskih suseda i da bi „čak i nekoliko napada na dobro izabrane ciljeve moglo da nanese znatnu štetu naftnim postrojenjima u Zalivu“.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: rezervoari za naftu u luci Fudžejra, Ujedinjeni Arapski Emirati, novembar 2019. (ilustracija). Foto: Jpbowen, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0, isečak.
Ostavite komentar