Studentska lista traži da istraga o Alta banci ne stane na vlasniku i dvojici zaposlenih, nego da obuhvati i rukovodstvo Narodne banke Srbije (NBS) i rukovodioce državnih preduzeća koja su u toj banci držala novac. „Izgleda da su brojni akteri imali ulogu u prikrivanju problema Alta banke“, rekao je danas na konferenciji za medije u Beogradu Emir Zildžović, piše B92.
Zildžović sarađuje na ekonomskom programu Studentske liste. Ranije je radio u NBS, Svetskoj banci i Evropskoj banci za obnovu i razvoj, a od 2017. je u kompaniji Mekinzi. Ovo su za sada zahtevi, a ne mere: Studentska lista je na izborima osvojila 140 od 250 mandata, ali nova vlada još nije formirana.
Zašto misle da nije samo troje
Pritvor do 30 dana određen je Davoru Macuri i dvojici zaposlenih iz trezora. Tužilaštvo za organizovani kriminal sumnja da je Macura iz trezora izneo oko 45 milijardi dinara, više od 380 miliona evra, a on je negirao krivicu. Optužnica još nije podignuta i svi se smatraju nevinim dok se krivica ne utvrdi pravnosnažnom presudom.
Studentska lista, rekao je Zildžović, veruje da je „broj lica koja su bila upućena u to više od tri, jer je po prirodi posla više ljudi moralo da zna za stanje u trezorima“, prenosi N1. U izveštajima sa konferencije ne navode se imena drugih ljudi ni dokazi za tu tvrdnju. Po njegovoj oceni, treba utvrditi i na osnovu kojih kriterijuma su državna preduzeća odlučivala da drže novac u ovoj banci.
Pitanja za Narodnu banku
Guverner i rukovodioci NBS, rekao je Zildžović, treba da kontrolišu likvidnost banaka i kroz svakodnevne izveštaje i neposredno, odlaskom u banku. „Nama deluje da je ta direktna kontrola zakazala u ovom slučaju. Kako je moguće da neka banka koja ima više od deset puta gotovine u svojim trezorima, u odnosu na ostale banke, gledano relativno u odnosu na veličinu banke, nije bila predmet intenzivnih direktnih kontrola?“, upitao je.
Taj broj nije isti u svim njegovim nastupima. U utorak je za RTS rekao da je Alta od kraja 2022. pokazivala „šest do deset puta veći iznos sredstava u trezoru“ od ostalih banaka. Izvor procene nije naveden u izveštajima koje smo pregledali, a Nezavisno nije moglo da je proveri. Neimenovani izvor iz NBS rekao je Forbesu Srbija da je banka imala veliku količinu keša i da se „to odavno znalo“.
Kao okolnosti koje treba ispitati Zildžović je naveo i rast aktive deset puta brži od proseka tržišta, jedan od najvećih udela nepokrivenih kredita u bankarskom sektoru i više od 90 miliona evra kredita povezanim licima. Za RTS je rekao i da je 85 odsto plasmana bilo neobezbeđeno. To je važno za javna preduzeća i firme sa depozitima iznad osiguranih 50.000 evra, jer njihova naplata zavisi od stečajne mase.
On traži i proveru da li je stanje banke posledica izostanka blagovremene reakcije rukovodstva NBS, na čelu sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković, kao i nereagovanja tužilaštva, piše Nedeljnik. Tužilaštvo je ranije saopštilo da je od NBS 27. oktobra tražilo podatke o transferima Alta banke u inostranstvo.
Reakciju NBS na današnje tvrdnje do objave ove vesti nismo pronašli. Guvernerka je 29. oktobra, uoči oduzimanja dozvole, upozorila da „širenjem neproverenih i senzacionalističkih navoda jednaku štetu trpimo svi“, a viceguverneri su posle odluke pozvali tužilaštvo da ispita i „eventualne krivične odgovornosti lica u Narodnoj banci Srbije“, piše Forbes. Nezavisno će objaviti odgovor NBS ako ga dostavi.
Od menjačnice do banke
Zildžović traži da se ispita i kako je NBS 2019. dozvolila grupaciji da preuzme Jubmes banku, jer je, kako kaže, nezabeleženo da menjačnica preuzme banku. Alta Pay je u maju te godine od države kupio 28,51 odsto Jubmes banke za pet miliona evra i postao dominantni akcionar, a N1 ga je 2021. opisao kao „menjačnicu iz Zemuna“. Banka je kasnije promenila ime u Alta banka. Da li je takvo preuzimanje zaista bez presedana nismo mogli da proverimo.
Istraga bi, po Studentskoj listi, trebalo da obuhvati i izbor članova upravnog odbora, poreklo novca unošenog u banku poslednjih sedam do osam godina i poštovanje propisa o sprečavanju pranja novca od osnivanja banke. Zildžović se nada i da će tužilaštvo razmotriti da se stečajna masa nadoknadi iz imovine vlasnika, ako se dokaže krivična odgovornost.
Apelovao je i na Agenciju za osiguranje depozita da izabere nezavisnog i profesionalnog stečajnog upravnika. Prema rešenju Privrednog suda, stečajni upravnik je sama Agencija, pa iz izveštaja nije jasno da li se apel odnosi na ljude koji će u njeno ime voditi postupak.
Poštanska štedionica i stadion
Zildžović je pomenuo i Poštansku štedionicu, koja se 2. novembra obratila NBS. Sam zahtev, kako je rekao, nije neuobičajen u uslovima neizvesnosti, ali je za dugoročnu stabilnost ključno kakav je kvalitet aktive i kako se bankom upravljalo. Banka je saopštila da je tražila dodatni stručni nadzor likvidnosti i finansijskih tokova zbog negativnih vesti i insinuacija, i da je NBS odredila pojačano praćenje likvidnosti i dodatne procedure za određene transakcije. Upravo ta banka izabrana je da klijentima Alta banke isplaćuje osigurane depozite.
Kao primer izloženosti Zildžović je naveo kredit od 350 miliona evra za nacionalni stadion, a za ukupan kreditni portfelj banke rekao je da iznosi tri milijarde evra. Javno poznat kredit za stadion je onaj od 42 milijarde dinara, oko 358,8 miliona evra, koji je Srbija uzela kod ove banke zakonom iz 2024., pa je dužnik po njemu država. „Veoma je važno da ljudi iz Centralne banke urade profesionalan posao revizije tog kreditnog portfelja i da javnost u što kraćem roku obaveste o budućnosti ove banke“, rekao je.
Poruka građanima
Studentska lista pozvala je građane da ostanu smireni, a analitičare da ne šire neproverene informacije koje mogu da izazovu paniku. „Mi smatramo da ovo nije pitanje politike, ovo je pitanje države i njenih građana“, rekao je Zildžović. Depoziti do 50.000 evra su osigurani, a Agencija za osiguranje depozita će do petka objaviti kada počinje isplata. Pravila smo objasnili u tekstu Alta banci oduzeta dozvola za rad: šta se dešava sa depozitima građana.
Na istoj konferenciji govorili su i Stevan Cvetićanin o stanju u Elektroprivredi Srbije i Dejan Radivojević o sektoru nafte i gasa. Radivojević je upozorio da bi benzin mogao da poskupi za više od 21, a dizel za više od 22 dinara po litru ako 8. novembra istekne smanjenje akciza i ne bude produženo.
Ranije na Nezavisnom: Studenti u blokadi uputili apel bankama: pojačajte kontrolu odliva kapitala i Bivši bankar za Forbes: Alta banka nije morala u stečaj, NBS je mogla da reaguje ranije. Više u rubrici Ekonomija.
Naslovna fotografija (ilustracija): zgrada Narodne banke Srbije u Ulici kralja Petra u Beogradu. Foto: NMedjedov, Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0, isečak.
Ostavite komentar