Nedeljnik Radar objavio je danas da je BIA prisluškivala novinare te redakcije i glavnu i odgovornu urednicu Vesnu Mališić, zbog sumnje na špijunažu. Prema tekstu i dokumentu koje je list objavio, direktor Bezbednosno-informativne agencije Vladimir Orlić tražio je tajni nadzor nad Mališić i novinarima Milanom Radonjićem i Sandrom Petrušić, a Viši sud u Beogradu mere je prvi put odobrio 12. juna.
U predlogu upućenom predsedniku Višeg suda Draganu Miloševiću, Orlić traži da se nadzor prekine. Razlog je, kako piše, to što podaci „prikupljeni dosadašnjom eksploatacijom posebnih mera“ ne ukazuju da su troje novinara uključeni u špijunažu iz člana 315. Krivičnog zakonika, pa „ne postoji potreba za nastavkom primene“ mera.
Autentičnost dokumenta nismo mogli da proverimo. Radar je objavio snimke četiri strane predloga, ne i same naredbe suda. Radar navodi da je predlog potpisao Orlić, a na snimku poslednje strane vidi se otkucano ime direktora, bez svojeručnog potpisa i pečata. Deo teksta na drugoj strani je prekinut. U izveštajima koje smo pregledali do objave ovog teksta nema odgovora BIA, Orlića ni Višeg suda. Ako se oglase, objavićemo njihov odgovor.
Šta je bilo pod nadzorom
Predlog navodi tajni nadzor i snimanje komunikacije bez obzira na oblik i tehnička sredstva, sa uvidom u sadržaj, kao i nadzor i snimanje na javnim mestima i u prostorijama, uključujući uređaje i opremu na kojima se čuvaju elektronski zapisi. Obuhvaćeni su brojevi telefona i IMEI brojevi aparata koje troje novinara koriste, automobil koji koristi Radonjić i „poslovne prostorije na prvom spratu poslovne zgrade na adresi Terazije br. 5 u Beogradu“.
To je adresa redakcije, pa Radar zaključuje da je BIA pratila komunikacije svih urednika i novinara lista, a ne samo troje imenovanih. U predlogu se tvrdi da novinari za „pripremanje i dogovaranje izvršenja krivičnog dela Špijunaža“ koriste taj automobil, prostorije i ugostiteljske objekte.
Poimence je navedeno sedam beogradskih lokala (Madera, Kalemegdanska terasa, Moment, Sinđelić, Grafičar, Franš i Šeher), uz „druge restorane i ugostiteljske objekte“ u Beogradu i Srbiji. Radar u tekstu pominje četiri takva objekta i piše da ih urednica i novinari ne posećuju, ali ne navodi koji su. List dodaje da je Orlić, koristeći diskreciono pravo, za pojedine članove redakcije odredio i desetodnevnu fizičku pratnju. Ni to ne stoji u objavljenom predlogu.
Mališić je za Danas rekla da su im ozvučene prostorije redakcije, automobili i stanovi. U objavljenim stranama predloga stanovi se ne navode kao mesto nadzora, već se adrese pominju samo kao prijavljeno prebivalište i zatamnjene su, a od vozila je navedeno samo ono koje koristi Radonjić.
Šta pokazuju datumi
Radar piše da su mere odobrene 12. juna, da su produžavane 15. jula i 9. septembra, i da je Orlić 22. oktobra predložio njihov prekid. Na snimku dokumenta, međutim, 22. oktobar stoji kao datum četvrte naredbe Višeg suda, broj 915/2026, navedene uz prethodne tri (466/2026, 561/2026 i 753/2026) kao osnov po kome se mere primenjuju. U zaglavlju predloga je kao „datum određivanja“ upisan 3. novembar, što i Radar pominje kao neobičnost.
Ako je takvo čitanje dokumenta tačno, nadzor je poslednji put odobren tri dana pre parlamentarnih izbora 25. oktobra, a prekid je predložen tek posle njih. I Mališić kaže da je nadzor, prema informacijama redakcije, obustavljen 3. novembra. Da li je sud po predlogu doneo naredbu o prekidu, iz objavljenog se ne vidi. Mališić je za početak navela drugačiji datum nego dokument: rekla je da je naredba „doneta 26. ili 27. juna“.
Radar podseća da je dan pre prvog odobrenja, u broju od 11. juna, objavio tekst Milana Radonjića o samitu EU i Zapadnog Balkana u Tivtu, u kome je pisao da je Aleksandar Vučić avionom u Crnu Goru poslao kriminalce, kao i uvodnik Mališić i jedan iz serije tekstova o ubistvu u restoranu „27“ i hapšenju Veselina Milića. U objavljenom predlogu novinarski tekstovi se ne pominju kao razlog za nadzor.
Mališić: Imali smo pravilo
Redakcija je za nadzor saznala, kaže Mališić, preko dokumenta i naredbe do kojih je došao novinar Vuk Cvijić, koji potpisuje i tekst u Radaru. Zbog sumnji su, navodi, uveli pravilo „da o delikatnim stvarima ne razgovaramo u redakciji, da ne nosimo telefone sa sobom i da se sklanjamo na sigurnija mesta“.
„Bilo nam je najvažnije da sačuvamo svoje izvore, mislim da smo u tome uspeli, jer nismo naivni“, rekla je Danasu. „Strašno je da je jedna zemlja došla u situaciju da novinari moraju da razvijaju posebne strategije kako bi mogli slobodno da razgovaraju.“
Isti osnov kao kod tužilaca
Radar je 1. novembra objavio da je BIA prisluškivala i tužioce Tužilaštva za organizovani kriminal (TOK), zbog postupka Nadstrešnica. I oni su, piše Danas, bili pod merama zbog navodne špijunaže, a Orlić je tek posle izbora odlučio da se nadzor prekine. TOK je zatražio od nadležnih da to provere, a Danas nezvanično saznaje da će reagovati i Vrhovno javno tužilaštvo. Mališić kaže da Radar ima i dokumenta o prisluškivanju studenata i još jednog tužioca.
Advokat Aleksandar Olenik, govoreći o slučaju tužilaca, objasnio je Danasu da je to poseban pravni osnov, po kome direktor BIA sme da zatraži tajni nadzor, a „o nadzoru odlučuje isključivo predsednik Višeg suda u Beogradu i niko drugi“. Predlog koji je objavio Radar poziva se na članove 13, 14, 15 i 15a Zakona o BIA, ali se iz njega ne vidi ko je u sudu potpisao naredbe.
Bivši pripadnici BIA su juče podneli krivičnu prijavu protiv Orlića zbog sumnje na nezakonit nadzor studenata, a Studentska lista je zatražila njegovu ostavku. SHARE fondacija je u septembru izvestila o najmanje 14 meta špijunskog softvera u Srbiji ove godine. BIA je te navode, prenosi BIRN, odbacila kao senzacionalizam i rekla da oni koji to tvrde rade u interesu pojedinih stranih službi i interesnih grupa. Amnesti internešenel je još u decembru 2024. objavio da su vlasti špijunskim softverom ciljale novinare i aktiviste.
Sve vesti o ovoj službi pod oznakom BIA.
Naslovna fotografija: Vladimir Orlić u decembru 2023, kada je bio predsednik Narodne skupštine (ilustracija). Foto: OSCE Parliamentary Assembly, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0, isečak.
Ostavite komentar