Francuska posle krvavog vikenda: gradonačelnik Pariza optužuje Makronovu vladu

Gradonačelnik Pariza Emanuel Gregoar optužio je u ponedeljak vladu premijera Sebastijana Lekornija, koju je imenovao predsednik Emanuel Makron, da je sama doprinela nasilju koje je za vikend potreslo Francusku. „Postoji neka vrsta truljenja ovog društvenog pokreta, koje organizuje vlada“, rekao je socijalista Gregoar u jutarnjem programu radija Frans Inter, javlja franceinfo. „Država je ta koja je pogrešila, država je ta koja je zakazala“, dodao je, prenosi AFP.

Bilans vikenda je, prema poslednjim podacima, gori nego što se mislilo u nedelju. Širom zemlje uhapšeno je najmanje 2.400 ljudi, javlja AP. Povređeno je skoro hiljadu policajaca i žandarma, od toga sedmoro teško, a oštećeno je oko 1.500 radnji, sa štetom koju trgovinska federacija procenjuje na stotine miliona evra, navodi australijski ABC. Jedna osoba umrla je tokom marša u Parizu, ali vlasti kažu da je smrt posledica zdravstvenih problema, a ne nasilja. „U subotu niko nije poginuo, i to je čudo“, rekao je premijer Lekorni, prenosi AP.

„U našim gradovima nema dovoljno policije“

Gregoar kaže da je samo u noći između nedelje i ponedeljka opljačkano najmanje tridesetak pariskih radnji. Opisao je „nepodnošljive scene grupa pljačkaša koje su se rasporedile po nekoliko kvartova“. „Budimo ozbiljni, nije bilo demonstracija, bilo je samo izgrednika“, rekao je. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez saopštio je da je u Parizu u nedelju i tokom noći uhapšena 351 osoba, navodi franceinfo.

Gradonačelnik je kritikovao i policijsku taktiku. „U našim gradovima nema dovoljno snaga javne bezbednosti. To je neshvatljivo“, rekao je. Opkoljavanje demonstranata policijskim kordonima, kojim su hiljade mirnih ljudi sprečene da stignu na skup, ocenio je rečima: „To nije ništa novo, a uz to nije ni delotvorno.“ Traži „politički odgovor na krizu srednjih škola“ i poručuje da „odgovor ne može biti samo bezbednosni“. Predložio je i poseban nacionalni fond solidarnosti za naknadu štete.

Gregoar je odbacio i premijerovu tvrdnju da pokret srednjoškolaca vodi levičarska Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona. To je, kako kaže, „uvreda za pokret srednjoškolaca“, prenosi AFP. Gradonačelnik Marselja Benoa Pajan rekao je u istom programu da je policijska doktrina „neefikasna“ i da „još čeka odgovore ministra unutrašnjih poslova“. Marselj je u ponedeljak zabranio proteste i okupljanja od podneva do 20 časova, javlja AP.

Gregoar, Pajan i gradonačelnik Liona Gregori Duse, sva trojica sa levog centra, objavili su u ponedeljak i zajednički tekst u dnevniku Liberasion. „Prvi put smo imali osećaj da su čitavi delovi naših gradova ostavljeni bez zaštite“, napisali su. „Sada moramo da vidamo rane naših gradova i da se suočimo sa besom naših stanovnika, zgroženih ovolikim nasiljem“, prenosi Rojters. Predsednik pariske privredne komore Dominik Restino rekao je televiziji BFM da je samo u Parizu oštećeno između 300 i 400 radnji. Premijer Lekorni trebalo bi da se sastane sa trojicom gradonačelnika, ali datum još nije određen, navodi AFP.

Makron odbio ostavku ministra i otputovao u Zaliv

Ministar Nunjez ponudio je ostavku u nedelju. „Ja sam odgovoran za sve što se događa“, rekao je. Makron ju je odbio, navodeći „potrebu za neprekidnim komandovanjem snagama reda u sadašnjim okolnostima“, i naložio ministru „punu transparentnost“ o propustima u planiranju i radu obaveštajnih službi, kao i brzo uvođenje novih policijskih taktika, javlja AP. Nunjez je priznao da su vlasti u subotu u pojedinim velikim gradovima „izgubile kontrolu“. Rekao je i da 60.000 policajaca i pripadnika snaga bezbednosti koliko je bilo angažovano nije bilo dovoljno u „pojedinim gradovima“, navodi Rojters.

Premijer Lekorni je posle kriznog sastanka u ponedeljak rekao da je naložio prefektima da uvedu „veoma ograničene“ i „lokalizovane“ policijske časove u gradovima kako bi sprečili nove nerede i pljačke, a pojedinosti su najavljene za kasnije tokom dana, javlja AP. Makron nije proglasio vanredno stanje, što su tražili pojedini političari desnice, navodi NBC.

Sam predsednik je u ponedeljak ujutru stigao u Kuvajt, prvu stanicu turneje koja ga vodi i u Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein i Katar. Cilj puta je da obezbedi isporuke nafte i dizela i obori cene goriva, javlja Euronjuz. Skupo gorivo jedan je od glavnih povoda protesta, a cene su porasle i zbog rata sa Iranom. Makrona prate čelni ljudi energetskih kompanija TotalEnergies i Engie, a pre polaska je rekao da je put neophodan da bi Francuska „obezbedila snabdevanje“, prenosi AFP.

Le Pen: vlast je iscrpljena, berza u padu

Marin le Pen, kandidatkinja krajnje desnice koja vodi u anketama pred predsedničke izbore u aprilu, rekla je da je vlast „iscrpljena, dezorijentisana i naizgled nesposobna da radi bilo šta osim da komentariše sopstvenu nemoć“, prenosi NBC. Kandidat krajnje levice Žan-Lik Melanšon optužio je vlasti da su same raspirile tenzije, navodi ABC.

Neredi su se odmah osetili i na tržištu. Francuske akcije pale su u ponedeljak ujutru za 1,3 odsto, a prinos na desetogodišnje državne obveznice porastao je za osam baznih poena, na 4,86 odsto, javlja Rojters. Analitičari upozoravaju da politička napetost dolazi baš kada vlada treba da progura budžet kroz parlament. „Skromni oporavak francuskih spredova tokom poslednjih nedelju dana danas će biti na ispitu“, ocenio je Džim Rid iz Dojče banke.

Šta sledi

Sindikati su pozvali na štrajkove i demonstracije širom zemlje 5. novembra, a srednjoškolci i studenti nastavljaju blokade, između ostalog kod Luvra i univerziteta Sijans Po, javlja Rojters. Luvr je zatvoren pošto su demonstranti najavili blokadu, navodi NBC.

Pokret je počeo u septembru u srednjim školama u siromašnim predgrađima severno od Pariza, zbog manjka nastavnika i loših uslova, a početkom oktobra proširio se na celu zemlju. U subotu je prerastao u najteže nerede u Francuskoj poslednjih godina, sa spaljenom gradskom kućom u Limožu i opljačkanim radnjama od Lila do Marselja.

Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.

Naslovna fotografija: izgoreli automobili u Ulici Sen Deni kod slavoluka Porte Sen Deni u Parizu, posle nereda 17. oktobra 2026. Foto: Guallendra, Wikimedia Commons, CC0, isečak.