Nepartijska kampanja „Plus jedan“, koju je udruženje građana IT blokada pokrenulo 5. oktobra, ulazi u novu fazu. Od glumaca, javnih ličnosti i influensera traži da do nedelje, 11. oktobra, objave kratak video o jednoj osobi koju će povesti na izbore 25. oktobra. „Ne tražimo reklamu. Tražimo da ispričaš svoju priču“, piše u brifu koji kampanja šalje poznatim ličnostima, a u koji je Nezavisno imalo uvid.
Polazna ideja je jednostavna. Veliki broj ljudi u Srbiji ne izlazi na izbore, a skoro svako poznaje bar jednog takvog: mamu, dedu, komšiju, druga iz srednje škole. Kampanja zato traži da svako povede još jednog čoveka. „Tvoj plus jedan ne veruje političarima, aktivistima ni medijima. Ali veruje tebi“, objašnjava brif.
Četiri pitanja i prvih pet sekundi
Video treba da bude vertikalan, dug od jednog do dva minuta, snimljen telefonom i bez produkcije. U njemu poznata osoba svojim rečima odgovara na jedno od četiri pitanja: ko je njen „plus jedan“ i zašto baš on ili ona, ko je nju prvi put poveo na glasanje, kada je jedan čovek, jedan glas ili jedan dan napravio razliku u njenom životu i kako izgleda razgovor sa nekim bliskim ko kaže „ma šta ja tu mogu da promenim“.
Autori brifa insistiraju na konkretnim pričama. Kao primer navode rečenicu „Moja baka Mira u Aleksincu nije glasala od 2000.“, koja po njihovoj oceni „radi sto puta bolje“ od poziva „svi treba da izađemo“. Savetuju i da se video otvori najjačom rečenicom, bez uvoda, jer „prvih 5 sekundi odlučuje“.
Bez stranaka, brojki i reči „sramota“
Priča treba da zvuči kao razgovor sa prijateljem, a ne obraćanje publici, i bez čitanja teksta. Ton je „topao i pobednički“: video govori o tome da „nas ima“, a ne o tome ko je kriv. Oni koji ne glasaju ne smeju da budu prozivani jer su, kako piše u brifu, „cilj, ne meta“. Stranke i političari se ne pominju.
Brif izričito zabranjuje brendirane grafike, logotipe i okvire, kao i statistiku i brojke uz obrazloženje da je „emocija jača od svakog procenta“. Izbegava se i ton „moraš“ i „sramota“, a ostaje samo poziv „hajde sa mnom“.
Svi snimci imaju tri zajednička elementa: oznaku #plusjedan, završnu rečenicu poput „Ja vodim svog plus jedan. Koga vodiš ti?“, „Samo plus jedan. Toliko fali.“ ili „Tvoj plus jedan pobeđuje.“ i štafetu, u kojoj svako na kraju označi jednu osobu koja treba da ispriča svoju priču. Adresa sajta plusjedan.rs stavlja se u opis, prvi komentar ili priču (story), ali se ne izgovara u videu. Pitanja učesnici mogu da postave preko Telegram kanala kampanje ili preko studentskih profila sa kojih su kontaktirani.
Šta nudi sajt kampanje
Na sajtu plusjedan.rs IT blokada navodi da je njena inicijativa nepartijska, a kampanja ne podržava nijednu listu ni kandidata. Sajt nudi savete kako razgovarati sa osobom koja se dvoumi, odgovore na tvrdnju da su „svi isti“, materijal za deljenje na mrežama i podsetnik za kalendar. Tu su i linkovi za proveru biračkog spiska i za pronalaženje biračkog mesta.
Kampanja se poziva na istraživanje CRTA i Stenforda iz juna 2026, prema kojem „svaki četvrti glasač još nije odlučio za koga će ili da li će uopšte glasati“. Koordinator kampanje Aleksandar Čović rekao je na početku kampanje, prema pisanju Glasa Šumadije, da „o ishodu izbora odlučuju samo oni koji glasaju, a posledice osećaju svi“ i da „lični poziv osobe koju poznajemo i kojoj verujemo može da podstakne na glasanje“. Organizatori su najavili da će posle izbora uporediti izlaznost sa prethodnim izborima i objaviti rezultate bez obzira na to kakvi budu.
Zašto je izlaznost važna 25. oktobra
„Plus jedan“ nije jedina takva akcija. Više organizacija civilnog društva pokrenulo je kampanju „Svi izlazimo“, u kojoj obični građani i javne ličnosti objašnjavaju zašto glasaju. „Poslednje dve godine u našoj zemlji su obeležene strahom, ali i prevazilaženjem i razbijanjem tog straha“, rekla je za portal Mašina Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava.
Politikolog Dejan Bursać ocenio je za isti portal da je visoka izlaznost problem za SNS, koji ima stabilnu biračku bazu. Prema njegovoj računici, veliki broj birača mogao bi da gurne SPS ispod cenzusa, o čemu je Nezavisno već pisalo pozivajući se na interna istraživanja SPS-a, a manjinske liste bi dobile manje mandata. Da bi izlaznost bila zaista visoka, prema Bursaću bi trebalo da glasa više od 4,3 miliona ljudi.
Simulacija izbora koju je Nezavisno objavilo krajem septembra pokazala je da su vlast i opozicija bez jasnog favorita, a analiza o tome šta je potrebno za većinu da presudnu ulogu imaju cenzus, manjinske liste i neopredeljeni birači.
Sve o izborima 25. oktobra u rubrici Izbori.
Naslovna fotografija: glasanje na biračkom mestu u Beogradu na izborima 17. decembra 2023. (ilustracija). Foto: OSCE PA, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0, isečak.
Ostavite komentar