Draft NBA bi trebalo da predstavlja biranje (od strane NBA klubova) nekoliko desetina najboljih mladih igrača iz celog sveta, njihovo glamurozno predstavljanje, uručivanje kačketa budućeg kluba i trljanje dlanova roditelja i menadžera. I sve to se kao pun džak natovari na leđa nekom mladom igraču. Pošto ljudima nije dato da vide budućnost, nego se u predviđanju oslone na svoje iskustvo, znanja, informacije i savete, naravno da bude i grešaka. Bude i manipulacije. Znate ono kad se neko prijavi na draft, pa onda u razgovoru sa svojim menadžerom (najčešće) malo razmisli i odustane, pošto verovatno ima informaciju da neće biti izabran. To je kao važno za karijeru. Za karijeru je valjda najvažnije da postanu bolji igrači. Baš strašno i ako ne bude izabran, a možda neizabrane bacaju u krečanu. Ne znam.
Šalu na stranu, osnovna greška je procena kakav je neko sad, a ne kakav može da postane. Ono što je sad, to je njegova statistika, a ono što može da postane je formula igrač + samodisciplina. Vrednost igrača bi trebalo da se meri njegovim uticajem na igru svoje ekipe. Pošto je to teško merljivo, probaćemo na drugi način da utvrdimo da li je draft pravo merilo vrednosti igrača ili ono što se dešava posle drafta.
Šta je, u stvari, Mega?
Dođosmo i do naslova. Mega se, uglavnom, percipira kao klub pod kontrolom jedne menadžerske agencije. Na prvi pogled veoma sposobne agencije da igrače smesti u pikove drafta, da svojim igračima nalazi unosne poslove, a da li ih baš kroz Megu pravi boljim igračima, to ćemo pokušati da utvrdimo.
Probaćemo da se bavimo argumentima i činjenicama.
Prva i za veliku pohvalu, činjenica je da Mega daje prostor, vreme i podršku mladim igračima u svojoj ekipi. S vremena na vreme pobede i „najveće“ klubove. No, najčešće se ne bore za trofeje, ne igraju međunarodna takmičenja, jedno vreme su bili i zaštićeni od ispadanja iz ABA lige, ako se dobro sećam. Znači, bez pritiska, igraj dok te ne spremimo za draft. Majkl Džordan je bio poznat kao nezgodan saigrač. Njegovu teoriju ovako je opisao Stiv Ker, koji je igrao s njim: „Ako ne možeš da izdržiš pritisak od mene, nećeš moći da izdržiš ni pritisak plej-ofa NBA lige.“ Tačka. Bez borbe za vrh nema ni pravog „kaljenja“ igrača.
Mega je stvorila imidž kluba koji uspešno radi sa mlađim kategorijama. To je tačno. Uglavnom osvajaju sva takmičenja na kojima se takmiče. Ako je to merilo uspeha u mlađim kategorijama. Pokupe najbolju decu, roditelji jedva dočekaju da im deca odu od njih, opijeni pričom da će im deca sigurno postati vrhunski košarkaši (da ne grešim dušu, odvode decu i drugi klubovi), ipak dobiju „dobre“ uslove u Megi i perspektivu da budu draftovani. Mega je iskoristila nesposobnost, neznanje i nezainteresovanost u „najvećim“ klubovima za bavljenje mlađim kategorijama. Imaju naši „večiti“ svoje igrače Brodzijanskog, Parahuskog, Peinersa, Kurucsa, Džavonte Smarta, Džona Brauna Trećeg, Bena Bentila i druge asove koji su „mnogo bolji“ od naše dece. No, nije to tema.
Šta izađe iz šampionskih generacija
Dajte da vidimo šta izađe iz tih šampionskih generacija Mege.
Ovde u tekstu je spisak draftovanih igrača Partizana i Mege. Proslavljeno je kroz medije kad je Mega prestigla Partizan po broju pikova. Tabelu, igrače iz oba kluba i njihove karijere uporedite sami. Prva stvar koju želim da naglasim je da sam draft ne mora da znači ništa za karijeru igrača, a i klub iz koga je draftovan ne mora da bude najzaslužniji za njegov razvoj. Možda su u tom klubu proveli kratko vreme.
Partizan – draftovani igrači
| Igrač | Pik | Godina |
|---|---|---|
| Vlade Divac | 26 | 1989 |
| Predrag Danilović | 43 | 1992 |
| Željko Rebrača | 54 | 1994 |
| Predrag Drobnjak | 48 | 1997 |
| Nenad Krstić | 24 | 2002 |
| Miloš Vujanić | 36 | 2002 |
| Kosta Perović | 38 | 2006 |
| Nikola Peković | 31 | 2008 |
| Jan Veseli | 6 | 2011 |
| Žofri Lovernj | 55 | 2013 |
| Bogdan Bogdanović | 27 | 2014 |
| Nikola Milutinov | 26 | 2015 |
| Vanja Marinković | 60 | 2019 |
| Tristan Vukčević | 42 | 2023 |
Mega – draftovani igrači
| Igrač | Pik | Godina |
|---|---|---|
| Milovan Raković | 60 | 2007 |
| Nikola Jokić | 41 | 2014 |
| Vasilije Micić | 52 | 2014 |
| Nemanja Dangubić | 54 | 2014 |
| Timoti Luvavu Kabaro | 24 | 2016 |
| Ivica Zubac | 32 | 2016 |
| Rade Zagorac | 35 | 2016 |
| Vlatko Čančar | 49 | 2017 |
| Ognjen Jaramaz | 58 | 2017 |
| Alfa Kaba | 60 | 2017 |
| Goga Bitadze | 18 | 2019 |
| Marko Simonović | 44 | 2020 |
| Filip Petrušev | 50 | 2021 |
| Nikola Jović | 27 | 2022 |
| Karlo Matković | 52 | 2022 |
| Nikola Đurišić | 43 | 2024 |
| Bogoljub Marković | 47 | 2025 |
U tabeli su ime igrača, pik na draftu i godina u kojoj su draftovani. Informacije su sa interneta i priznajem grešku ako se dogodi. Status Petruševa je prema internetu nejasan, da li je draftovan iz Zvezde ili iz Mege.
Da bismo neki klub nazvali fabrikom talenata, moramo analizirati karijere tih igrača posle odlaska u druge klubove i njihov uticaj na uspehe te ekipe ili reprezentacije. Igrači dođu kao talenti, a da li razviju svoj talenat u šampione, to je već umetnost trenera, nikoga drugoga. A trener mora biti samostalan u odlukama, mora imati lični integritet, pa tek onda sva ostala potrebna znanja.
Verovatno se sećate generacije 1995. godišta, koja je, igrajući za FMP, vezala četiri godine bez poraza u mlađim kategorijama (ako se dobro sećam). Analizirajte karijere igrača iz te generacije i biće vam jasno koliko je složen posao pretočiti talenat u seniorske šampione.
Pitanje svih pitanja je da li Mega razvija vrhunske igrače ili stvara uslove da mladi igrači što pre postanu zanimljivi tržištu. A tržište je trenutno takvo da se igrači uglavnom nude preko menadžera, a tek u manjem broju slučajeva klubovi kažu: hoću tog i tog igrača.
Pokazatelj uspeha Meginog modela i bilo kog drugog modela razvoja su karijere njihovih igrača.
Koliko znam, dva su MVP igrača iz ove Megine fabrike. Micić je proglašen najboljim u Evroligi sedam godina posle odlaska iz kluba. Jokić je proglašen najboljim sedam godina posle drafta. Nisu odmah postali MVP. Verovatno ima i do trenera i klubova u kojima su boravili sve te godine. Ostali nisu bili ni blizu nekih MVP priznanja u najvećim takmičenjima.
Pitanja za Megu i Partizan
Pitanja su i za Megu i za Partizan:
- koliko ih je stiglo do drafta?
- koliko ih je stiglo do NBA?
- kakvu su ulogu tamo imali?
- koliko ih je stiglo do Evrolige?
- kakvu su ulogu tamo imali?
- koliko ih je igralo za našu reprezentaciju?
- kakvu su ulogu u njoj imali?
Svi koji prate košarku verovatno znaju i karijere i uticaje na svoje ekipe igrača iz obe tabele. Ranije sam pisao da motor razvoja košarke u Srbiji moraju biti Zvezda i Partizan. Jedno vreme je i FMP bio taj motor, sa velikim brojem reprezentativaca i evroligaških igrača iz svoje škole.
Posebno je zanimljivo pitanje zašto evroligaške ekipe ne uzimaju igrače iz Mege svih ovih godina. Izuzetaka, naravno, ima.
Zlata nema pa nema
U susret 2027. godini i jubileju od 25 godina bez zlata naše košarkaške reprezentacije pokušavam da analiziram gde je zapelo, kao i u prethodnom tekstu „Zašto odavno nema zlata?“
Igrači osvajaju zlata, a izgleda da ih nemamo tog kalibra. Talenat sigurno imamo, a prelaz od talenta do šampiona je težak i mislim da smo tu podbacili. Da li zbog lošeg treninga, lošeg vaspitanja, „premalih“ budžeta večitih rivala, nedostatka infrastrukture, lošeg sistema takmičenja, uticaja roditelja i menadžera…?
Nisam siguran, samo znam da zlata nema pa nema. A menjao bih sve titule Evrolige koje bi osvojili stranci u našim klubovima za jedno reprezentativno zlato.
Autor je srpski košarkaški trener sa višegodišnjim međunarodnim iskustvom.
Naslovna fotografija (ilustracija): Nikola Jokić na utakmici Vašington – Denver, 23. mart 2018. Foto: Keith Allison, Wikimedia Commons, CC BY-SA 2.0, isečak.
Ostavite komentar