Dok Francuska broji štetu posle najtežih nereda u poslednjih nekoliko godina, evropska desnica broji poene. Marin le Pen vodi u svim anketama pred predsedničke izbore u aprilu. Liderka nemačke Alternative za Nemačku (AfD) Alis Vajdel poručuje da su francuski prizori „znak upozorenja za Nemačku“. U Španiji, koja na izbore izlazi 29. novembra, krajnje desni Voks prema anketama udvostručuje podršku. Ulično nasilje nije jedini pokretač: gnev zbog skupog goriva i struje daje krajnjoj desnici novi zamah pred izbore koji iduće godine čekaju Francusku, Italiju i Poljsku, ocenjuje Rojters u analizi koju prenosi Frans 24.
U pozadini je energetski šok. Rat SAD i Irana, koji je izbio u februaru, podigao je cene energenata u celoj Evropi: gas je poskupeo za oko 140 odsto, a dizel se udvostručio. Evropska komisija procenjuje da je sukob Evropu do sada koštao oko 100 milijardi evra, navodi Rojters.
Le Pen vodi, ali ankete su rađene pre nereda
U Francuskoj je pokret počeo u septembru protestom srednjoškolaca zbog oronulih škola u siromašnim predgrađima severno od Pariza. U subotu 17. oktobra prerastao je u nerede sa spaljenom gradskom kućom u Limožu i opljačkanim radnjama od Lila do Marselja, a gradonačelnik Pariza optužuje vladu da je država zakazala. Predsednik Emanuel Makron, koji posle deset godina na vlasti odlazi 2027, sve je usamljeniji. U oktobarskoj anketi agencije Ipsos-BVA njegov rad negativno ocenjuje 82 odsto ispitanika, navodi Euronjuz.
Le Pen, s druge strane, vodi u svakoj anketi. Prema istraživanju agencije Elabe za BFMTV i La Tribune Dimanche, sprovedenom od 14. do 16. oktobra, u prvom krugu dobila bi od 31 do 33,5 odsto glasova, zavisno od toga ko su joj protivnici. Za drugo mesto bore se bivši premijer Edoar Filip (15,5 do 16,5 odsto), socijaldemokrata Rafael Gluksman (15 do 16,5) i levičar Žan-Lik Melanšon (15 do 16). U drugom krugu Le Pen bi pobedila svakoga: Filipa sa 52,5 prema 47,5 odsto, Gluksmana sa 53,5 prema 46,5, a Melanšona sa 69 prema 31 odsto, javlja BFMTV.
Te brojke ipak imaju i drugu stranu. Le Pen je u odnosu na kraj avgusta izgubila od jednog do poena i po, a njena prednost nad Gluksmanom u drugom krugu prepolovila se, sa 14 na sedam poena. Sve to izmereno je pre subotnjih nereda. Da li će slike zapaljenih ulica preokrenuti taj blagi pad, pokazaće tek sledeće ankete.
Politikolog Žil Ivaldi sa pariskog Sijans Poa kaže za Rojters da rast cena goriva „jasno“ ide na ruku Le Penovoj. Prema merenjima agencije Elabe, njena popularnost raste otkako je počeo rat sa Iranom, dok Makronova pada. Le Pen obećava da će PDV na gorivo spustiti sa 20 na 5,5 odsto, navodi Euronjuz, a taj predlog ima široku podršku javnosti, piše Rojters.
U trku ulazi kao osuđena političarka. Apelacioni sud u Parizu u julu je potvrdio presudu za proneveru novca Evropskog parlamenta, ali je zabranu kandidovanja skratio toliko da joj ne smeta na izborima 18. aprila, javio je CBS.
Nered kao predizborni poklon
Krajnja desnica nerede koristi da nametne temu reda i bezbednosti. Le Pen kaže da je Francusku „opustošio savez kriminalaca iz predgrađa i politizovanih profesionalnih izgrednika“. Predsednik njene stranke Nacionalno okupljanje Žordan Bardela tvrdi da je vlada „potpuno nadjačana“ i da je Francuska „u procepu između nemoći i nasilja“, prenosi Euronjuz. Le Pen je za pljačke okrivila i „decenije imigracije“, ali nije ponudila čvrste dokaze da su nerede predvodili imigranti, primećuje Al Džazira.
Tvrđi ton preuzimaju i drugi. Bivši premijer Gabrijel Atal, jedan od kandidata centra, traži da država upotrebi sva sredstva, uključujući prepoznavanje lica pomoću veštačke inteligencije i, „ako bude potrebno“, vojsku. Konzervativac Bruno Retajo kaže da Makron situaciji uopšte nije dorastao, navodi Euronjuz. Vlada nasilje pripisuje krajnjoj levici, a analitičari sa kojima je razgovarala Al Džazira upozoravaju da bi Melanšon, koji je podržao proteste, mogao da plati cenu ako gnev zbog razaranja nastavi da raste.
Istoričar Piter Makfi, profesor emeritus Univerziteta u Melburnu, proteste je za Al Džaziru nazvao „božićnim poklonom“ za Nacionalno okupljanje. Istorija ide u prilog toj oceni. Posle studentskih i radničkih nemira u maju 1968. Šarl de Gol raspustio je parlament, za haos okrivio levicu i na izborima u junu odneo ubedljivu pobedu, a levica je izgubila više od polovine poslanika. Mnogi učesnici pokreta „žutih prsluka“ iz 2018. glasali su na parlamentarnim izborima 2022. za stranku Le Penove, da bi kaznili Makronovu vladu.
Vajdel: znak upozorenja za Nemačku
Francuske slike odmah su stigle i u nemačku politiku. „Nasilni ispadi u Francuskoj su znak upozorenja za Nemačku. I kod nas zbog opasne mešavine masovne migracije i levog ekstremizma prete stanja nalik građanskom ratu. Samo sa AfD biće migracionog zaokreta!“, napisala je Vajdel u ponedeljak na mreži X, prenosi konzervativni nedeljnik Junge Frajhajt.
AfD i bez toga vodi u Nemačkoj. U anketi instituta INSA od 17. oktobra ima 29 odsto, 11 poena više od demohrišćana (CDU/CSU) kancelara Fridriha Merca, a Forsa joj daje 26 prema 19 odsto, pokazuje pregled anketa DAWUM. Na pokrajinskim izborima u Meklenburgu–Zapadnoj Pomeraniji u septembru postala je najjača stranka, javio je Euronjuz.
Inflacija u Nemačkoj je u septembru bila najviša u skoro tri godine, a energija je poskupela 14,9 odsto. AfD napada Merca i traži obnovu energetskih veza sa Rusijom. Jan Štekel sa Tehničkog univerziteta u Minhenu kaže za Rojters da iskustvo pokazuje vezu između visokih cena energije i izlaska birača AfD na izbore.
Od Milana do Madrida
U Milanu su se demonstranti u nedelju sukobili sa policijom, a radnje su opljačkane. Na Siciliji protestuju poljoprivrednici. „Gorivo je poskupelo više nego dvostruko“, kaže Arkanđelo Gambino, predstavnik poljoprivrednika iz pokrajine Kaltanizeta. Premijerka Đorđa Meloni, i sama sa desnice, ima izazivača još desnije od sebe: novu stranku Nacionalna budućnost bivšeg generala Roberta Vanačija, koja traži obnovu gasnih veza sa Rusijom, javlja Rojters. Vanači ipak gubi zamah. Posle nekoliko nedelja na sedam do osam odsto, u anketi agencije SWG od 19. oktobra pao je na 5,6 odsto, a Melonina Braća Italije rastu na 29,7 odsto, piše italijanski portal Letera43.
U Španiji je premijer Pedro Sančez raspisao prevremene izbore posle protesta zbog cena stanova, koje je pokrenulo iseljenje 87-godišnje žene. Anketa instituta 40dB daje Voksu 18,9 odsto, 6,5 poena više nego 2023, a desnoj Narodnoj partiji i Voksu zajedno 198 od 350 poslanika, više od 176 potrebnih za većinu, piše list Olive Pres. Ako narodnjaci formiraju vladu sa Voksom, tvrda desnica vratila bi se na vlast prvi put od Frankove smrti 1975, ističe Al Džazira. Lider Voksa Santjago Abaskal Sančezovu vladu naziva „najgorom u poslednjih 80 godina“, što Stiven Forti, stručnjak za krajnju desnicu sa Autonomnog univerziteta u Barseloni, tumači kao prikrivenu poruku da je Frankova diktatura bila bolja.
U Poljskoj Gžegož Braun, lider stranke Konfederacija poljske krune, traži povratak ruskoj nafti i gasu. Poruku je poslao iz nemačkog Lubmina, gde na kopno izlaze oštećeni gasovodi Severni tok, parafrazirajući čuvenu repliku iz filma „Apokalipsa danas“: „Volim miris ruskog gasa ujutru.“ Desetine hiljada ljudi marširale su u subotu Lisabonom zbog niskih plata i skupih stanova, a demonstracija je bilo i u Belgiji i Albaniji, navodi Rojters.
Tu se vidi i nit koja ide dalje od cena. Političari tvrde desnice, ali i tvrde levice, sve glasnije govore da bi obnova energetskih veza sa Rusijom pojeftinila život, čime dovode u pitanje stav evropskog političkog glavnog toka o podršci Ukrajini, ocenjuje Rojters. Kupovna moć je „jedan od glavnih pokretača populističke politike“ u celoj Evropi, kaže Ivaldi.
Talas koji nije nezaustavljiv
Evropska desnica ipak ne pobeđuje svuda. Viktor Orban, godinama uzor evropskih nacionalista, izgubio je vlast posle 16 godina: na izborima 12. aprila stranka Tisa Petera Mađara osvojila je više od 53 odsto glasova i dvotrećinsku većinu u parlamentu, javila je bugarska agencija BTA. U Velikoj Britaniji je Reform UK Najdžela Faraža, koji je mesecima vodio u anketama, pao na treće mesto. U anketi YouGov od 11. i 12. oktobra ima 21 odsto, iza laburista (24) i konzervativaca (23), objavio je YouGov.
Zajedničko za zemlje u kojima desnica raste jeste vlast koja pred skupim životom deluje iscrpljeno, a Francuska je toga ove jeseni najdrastičniji primer. „Žuti prsluci“ najavljuju „drugi čin“ protesta već za ovaj vikend, navodi Euronjuz, a sindikati su za 5. novembar pozvali na štrajkove širom zemlje, javlja Rojters. Prvi pravi test biće ankete posle nereda, a prvi izbori Španija krajem novembra. Šta bi pobeda Le Penove značila za Srbiju, Nezavisno je analiziralo ranije.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: zapaljena barikada u Ulici Bobur u Parizu, 17. oktobra 2026. Foto: Lechat, Wikimedia Commons, CC BY-SA 3.0, isečak.
Ostavite komentar