Protesti u Francuskoj ulaze u treći uzastopni vikend, a vlast je za danas, subotu 31. oktobra, mobilisala oko 70.000 policajaca i žandarma. Demonstranti su nezadovoljni troškovima života, stanjem u školama i vladom predsednika Emanuela Makrona. Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez upozorio je da dan nosi „veoma visok rizik“ od nereda, javlja Rojters.
„Svi su na nogama kako bismo na svaki nered odgovorili izuzetno odlučno“, rekao je Nunjez. Vlast želi da spreči ponavljanje nereda i pljački od 17. oktobra, koji su, prema Rojtersu, zatekli policiju nespremnu, a širom zemlje oštetili radnje, javne zgrade i preduzeća.
Broj policajaca isti je kao prošle subote, a Nunjez ga je nazvao „izuzetnom merom“, prenosi Al Džazira. Biće angažovane i specijalne jedinice BRI, RAID i GIGN, svi raspoloživi dronovi i helikopteri i 26 oklopnih vozila „Kentaur“, rekao je ministar, piše Frans info. Policajcima su opozvani godišnji odmori i ukinuti slobodni dani.
Centar Pariza zabranjen za povorku
Protesti u centrima gradova zabranjeni su, a dozvoljeni su samo na periferiji, navodi Euronjuz. Veliki sindikati najavili su da će iskoristiti „sva moguća pravna sredstva protiv ove opšte i nesrazmerne zabrane“.
U Parizu je upravni sud u petak uveče ipak dozvolio marš od Bastilje do Trga Nacije, ali je policijska prefektura uložila žalbu, a Državni savet, najviši upravni sud, u subotu ujutru presudio je u njenu korist, javlja Frans 24 pozivajući se na AFP. Povorka će ići istočnim obodom grada, od Port de Banjole do Port de Šaranton.
U četvrtima oko Trga Republike i Šatle–Le Ala, koje su najteže stradale 17. oktobra, u subotu i nedelju od 23 do 6 časova važi policijski čas. Zatvoreno je više od 40 stanica metroa i prigradskih vozova, među njima i one kod Jelisejskih polja, Jelisejske palate i Narodne skupštine. U Marselju su zabranjeni neprijavljeni skupovi, a za maloletnike do ponedeljka važi policijski čas od 18 do 5 časova.
Maske za Noć veštica pod lupom
Pošto protesti padaju na Noć veštica, vlast strahuje da će izgrednici iskoristiti maske. „Noć veštica neće biti opravdanje da se na javnom mestu pokriva lice“, poručio je Nunjez, a za maskiranje s namerom da se remeti red sledi kazna od 150 evra, prenosi Frans 24. Portparolka nacionalne policije Agat Fuko rekla je da će policajci morati da procene ko je izgrednik, a ko prolaznik, i da se deca u kostimima neće smatrati zlonamernim.
Nunjez je optužio „ultralevicu“ i deo „žutih prsluka“ da na društvenim mrežama pozivaju na večernja okupljanja za Noć veštica, uz pozive na „revoluciju“. „Ta okupljanja biće zabranjena“, rekao je. Upozorio je i grupe krajnje desnice, koje su se u petnaestak gradova sukobljavale sa levičarskim demonstrantima: „Nećemo tolerisati nikakve ekscese.“
Trgovci širom zemlje zakucavaju izloge daskama. „Trgovci jedva čekaju da subota prođe“, rekao je za radio Frans Inter Alen di Kresenco, predsednik francuskih privrednih komora, i dodao da Noć veštica „ne pomaže, jer ćemo imati ljude pod maskama“. Ambasada SAD savetovala je putnicima da izbegavaju demonstracije i velika okupljanja.
Zašto Francuzi izlaze na ulice
Pokret je sredinom septembra počeo u srednjim školama: učenici protestuju zbog pretrpanih odeljenja, stanja u školama i sistema upisa na fakultete. Proteste su pojačali razgovori o budžetu za 2027. koje je Makronova manjinska vlada počela krajem septembra, jer se javni dug približava 120 odsto ekonomskog proizvoda, a zaduživanje je sve skuplje, piše Rojters. Učenicima su se pridružili sindikati i obnovljeni pokret „žutih prsluka“. O počecima pokreta pisali smo u tekstu Francuski način: protesti u celoj zemlji.
„Ako mi, kao budućnost Francuske, nemamo sredstava, to znači da će se Francuska na kraju urušiti“, rekao je Rojtersu petnaestogodišnji srednjoškolac Aron Bertje de Grandri iz Nožan-sir-Marna, koji treći vikend zaredom ide na protest. Prošle subote je, prema podacima ministarstva, širom Francuske protestovalo oko 410.000 ljudi, a sindikati tvrde da ih je bilo dvostruko više, navodi Al Džazira.
Neredi pogađaju privredu koja se, prema zvaničnim podacima, u trećem kvartalu smanjila. Privredna komora procenjuje da su gubici trgovaca veći od milijardu evra, a druge procene, kada se doda neosigurana šteta i izgubljeni prihod, dvostruko su veće. Vlada u isto vreme gura zakon po kojem bi izgrednici odgovarali za štetu do 10.000 evra, uključujući i štetu koju napravi grupa kojoj se smatra da pripadaju. Organizacije za ljudska prava i deo advokata upozoravaju da bi to moglo da ugrozi pravo na miran protest.
Nemiri idu na ruku Marin le Pen, liderki krajnje desnice koja vodi u anketama pred predsedničke izbore u aprilu, dok su mogući Makronovi naslednici iz centra podeljeni. Kako francuska kriza jača desnicu u celoj Evropi, Nezavisno je analiziralo ranije.
Protesti mladih i u Nemačkoj
Proteste u subotu očekuje i Nemačka: više od 160.000 ljudi trebalo bi da izađe na ulice u 34 grada, uključujući Berlin, Frankfurt i Minhen, prenosi irski javni servis RTE. Organizatori, omladinski pokret „Gen Z regelt“, protive se obaveznom vojnom roku i traže više ulaganja u obrazovanje i niže troškove života. Nemačke vlasti očekuju uglavnom mirne skupove, ali upozoravaju da bi ekstremističke grupe mogle da ih iskoriste. „Francuska u tom pogledu ne sme da bude uzor“, rekao je ministar unutrašnjih poslova Hesena Roman Posek. Pojedine radnje na berlinskom Kurfirstendamu zakucale su izloge i najavile ranije zatvaranje.
Sve vesti iz sveta pratite u rubrici Svet.
Naslovna fotografija: policijski kordon za vreme protesta u Parizu, 24. oktobra 2026. Foto: Jules*, Wikimedia Commons, CC BY-SA 4.0.
Ostavite komentar